Компаратив 33

Јавна расправа по предлогу-стратегији у култури

Министарство за културу Републике Македоније у партерству са грађанским удружењима Култ-Транзен и Јадро су у Културном центру у Куманову организовали јавну расправу по предлогу – стратегији у култури 2018 – 2022. На овој расправи су присуствовали представници из кумновског музеја, из Културног цетра, из сектора за културу из Општине Куманово, као и грађанска удружења и грађани, уметници и културни радници.
На дебатама су се „ломила коља“ око процеса децентрализације, преузимања ингеренције од локалних институција и да ли су локалне самоуправе припремљене да преузму ове културне центре под локалном самоуправом, каже Јасмина Мазгалиева из удружења Култ-Транзен.
-Такође имамо предлоге и о статусу уметника, да ли ће бити бољи, као и за добијање статуса “слободни уметник”, за равномерни развој и слично – изјавила је Јасмина Мазгалиева, председник удружења Култ-Транзен из Струмице.
Јавне расправе по предлогу стратегији се организују у осам региона у Македонији, а Куманово је четврти град где се организује дебата.
Златко Теодосиев, из Министарства за културу, каже да је децентрализација оно што највише интересује уметнике и да су на досадашњим дебатама, уметници изразили бригу да ли ће институције остати на националном или на локалном нивоу.
-Обилазимо градове, како бисмо чули мишљења директно забринутих, међутим, бар колико што ја знам, тај процес ће морати да се продужи, не ни због чега другог, већ пре свега због растерећења централног буџета. Тај новац ће се поново вратити општинама, путем пројеката и програма и мислимо да је ово добро за културу у принципу, а посебно за локалну културу, да општини преузме веће обавезе за институције, сматрамо да ће се тако повећати културни живот у општини – изјавио је Теодосиев.
„Култ-Транзен“ је реализовао циклус дебата са циљем децентрализације на расправи по Стратегији са подршком УСАИД – пројекта за грађанско учествовање, а „Јадро“ су, како би остварили овај циљ помогнути од стране Фондације Отворено друштво из Македоније.
Циклус јавих расправа се до сада одржао у Струмици, Штипу, Битоли, а одржаће се и у Велесу, Тетову, Прилепу и осталим већим градовима у држави.

Изгласан ребаланс општинског буџета

За око 300 милиона евра је ускраћен општински буџет, од како је на седници Савета општине Куманово изгласан ребаланс за 2017. годину. Смањена су средства и од прихода и од расхода. Руководитељка Сектора за финсијска питања, Ирена Илиевска информише да је на приходној страни извршено умањење поних прихода који се неће реализовати до краја године због тога што општина ради са блокираним жиро рачуном, као и због тога што део прихода од програма владе није реализован.
-Други разлози због којих се врши ребаланс је и због тога што се врши балансирање трошкова општинских буџетских корисника и конкретно се мисли на обданиште Ангел Шајче, будући да имају мању реализацију сопствених прихода у односу на оно што је планирано. У оквиру сопствених прихода налазе се и одређени салдо сопствених прихода који су остали од претходне године за основне и средње школе. Грантови на нивоу укупног буџета се не мењају, они су били промењени у оквиру претходне одлуке, међутим, они се мењају тако што се врши унутрашња пренамена на основу плата у основним и средњим школама, са циљем да од првог септембра постоји нови закон за исплату минималне плате, изјавила је Ирена Илиевска, руководитељ Одељења за финансијска питања.
Са ребалансом буџета, врши се и комплетно умањење капиталних инвестиција које се неће реализовати, а врши се повећање за летње и зимско одржавање града, као и за хоризонталну и вертикалну сигнализацију. Иначе се урачунава и део салда који је остао неискоришћен од претходног буџета и то на основно и средње образовање, културу, Дом за старе. У прошлом периоду, односно у априлу и јуну су донешене две одлуке за проширење буџета, које се односе корекције донација. На данашњој седници је прегледан и квартални извештај за извршење буџета општине Куманово за трећи квартал 2017. године.

Промењен канцеларијски намештај у Центру за социјални рад

Међуопштински Центар за социјални рад у Куманову, добио је нови канцеларијски намештај од Министарства за рад и социјалну политику, у оквиру пројекта за јачање капацитета установа, конкретно Центара социјалног рада, информишу надлежни. Део намештаја биће достављен одељењу у Липкову, а део у просторијама Дечије заштите.
-Центар је до сада функционисао са намештајем који је набављен на почетку оснивања установе, од средине шездесетих година прошлог века – изјавио је в. д. директор Центра за социјални рад, Александра Арсовска.
Са овим канцеларијским намештајем, сматрају надлежни из Центра, значајно ће се побољшати услови за бољи и функционалнији рад у установи.
Такође, желела бих да истакнем да у оквиру установе радимо на озбиљним структуралним реформама у односу на организацију посла, које су у функцији обезбеђивања квалитетне, правовремене, ефикасне и ефективне услуге грађанима који остварују своја права у нашој институцији – изјавила је Арсовска.
Установа је добила и десет компјутера, којима ће се, сматрају надлежни, задовољити потребе запослених за функционалнији рад у центру. Међуопштински центар за социјални рад функционише како би испуњавао потребе грађана трују општина Куманова, Липкова и Старог Нагоричана.

ЦИВИС поднео иницијативу Савету

Дислокација дивље депоније на улазу насеља Перо Чичо је прва иницијатива коју покреће удружења Цивис, партнерске невладине организације из Куманова и Телевизија Плус, у оквиру пројекта “Заједничким заступањем до локалног остваривања”. Иницијатива је данас достављена надлежнима.
-Као део пројекта предвиђено је, управо, достављање иницијативе председнику савета општине Куманово, градоначелнику јавних предузећа и свим релевантним факторима који могу допринети решавању овог локалног проблема, изјавила је Анета Јордановска, Удружење ЦИВИС, Куманово.
Дивље депоније су дугогодишњи проблеми који се могу решити само са заједничком акцијом надлежних институција, невладиних организација и грађанима Куманова. Свакако да је потребно радити и на подизању еколошке свести локалног становништва, поручила је председница савета, Атина Мургашанска.
-Општина Куманово је и до сада преко својих служби и јавног предузећа “Чистоћа и зеленило”, па чак и преко одрђених грађанских акција радила на одстрањивању депоније. На жалост, потребно је радити и заједнички, односно, потребно је да невладин сектор подигне свест грађана, такође потребно је да и ми чистимо, ако се стално одлаже смеће тамо. Ради се о одређеној традиционалној депонији у насељу Перо Чичо где осим комуналног смећа постоји и грађевински отпад, као и други материјали. Заиста је немогуће постићи нешто, уколико једни чисте, а други стално настављају да тамо одлажу смеће. Могуће је само са заједничком акцијом и кампањом за подизање свести, са апелом грађанима, са већом активношћу инспекцијских служби, са ажурношћу ЈКП-а да постигнемо да ова депонија нестане, као и сва сличне дивље депоније на територији општине Куманово – изјавила је председница савета, Атина Мургашанска.
Мургашанска је потенцирала да је Куманово, као део североисточног региона међу првима у држави које је заједно са источним регионом ушло у трећу фазу ИПА пројекта за трајно решавање суочавања са отпадом. Као што каже председница савета, планирано је да се на територији оба региона изгради једна модерна регионална депонија где ће се на савремен начин третирати смеће и где ће се добијати одређене прерађевине.
Иницијатива је подржана и од стране градоначелника Максима Димитриевског који је потенцирао да сами грађани у том делу насеља изазивају овај проблем са смећем, али ипак ћемо се сви заједно трудити да допринесемо дислокацији ове дивље депоније.
-У континуитету, општина најмање два пута годишње реагује на лицу места чистећи тај простор и поново за релативно кратак период се ствара једна лоша слика као што је депонија. Ту се одлаже смеће и други типови материјала, а забрањено је да се они одлажу ту. У континуитету покушавамо да решимо овај проблем, али нажалост не добијамо разумевање од стране локалног становништва које ту живи, буквално они одлажу смеће испред својих домова. А то је отпад који се прикупља на територији целе општине. Верујем да ћемо у току ове и следеће недеље одреаговати на терену -изјавио је Максим Димитриевски, градоначелник Куманова.
И градоначелник Димитриевски сматра да је неопходно да се превентивно ради са грађанима на њиховој едукацији о последицама шта чине депоније, односно колико загађују ваздух.
Реализацијом оваквих иницијатива, кажу из удружења ЦИВИС, грађани ће дисати чистији ваздух, неће постојати заразне болести, биће више зеленила, вода ће бити чистија, као и то да ћемо показати бригу за нашу будућност на овој планети.

Општина има план за решавање проблема загађености

Општина Куманово има план и стратегију за решавање проблема загађености ваздуха на дугорочном нивоу. Међу њима спада ширење гасне мреже и дислокација аутобуске станице од тренутне локације на периферији града, што ће смањити саобраћај аутобуса у централном градском подручју, информише први човек града, Максим Димитриевски.
-Резултат загађености у Куманову је велики број возила, који су у општини, иако је саобраћајни план направљен за 8 хиљада возила и иако је планирана инфраструктура за 8 хиљада возила, а данас их има више од 27 хиљада и стално се повећава број. Други проблем је што Куманово гори и сагорева шта год стигне, а то је резултат социјално- економске ситуације грађана. Имамо велики број возила која не испуњавају еколошке стандарде, али не можемо их искључити из саобраћаја, будући да је таква економска ситуација. Неко ко је сакупио одређена економска средства и набавио возило, не можете му рећи да исто не вози – изјавио је Максим Димитриевски, градоначелник Куманова.
Димитриевски је поручио да је општинска комунална инспекција на терену и да утврђује ко загађује, као и то да ће преузети одговарајуће мере. Додао је да ће пронаћи и све оне који у гаражама, механичарским радионицама и другим објектима користе већ употребљивано моторно уље за сагоревање и утопљивање самих објеката, а који су велики загађивачи.

Кумановске рукометашице се опростиле са Челинџ Купом

Рукометашице Куманова су елиминисане са ЕХФ Челинџ Купа. У оквиру 3. кола Македонски тим је по други пут изгубио од стране пољског тима МКС Селгос Лубин.
Домаће рукометашице су у овом мечу победиле са 23 голова разлике, односно, резулататом 18:41.
Победа Лубина је била обезбеђена још у првом делу, када су повели са 21:7. У другом делу, оне су само повећавале предност до коначних 23 голова разлике, односно 18:41. Најефикаснија у пољском тиму је била Ночун, са 11 голова, док су Боризовска и Пеовска дале по 6 голова.
Рукометашице Куманова су у оквиру ЕХФ Челинџ Купа пртрпеле тежак пораз од стране пољске екипе и у првој утакмици са резултатом 54:13.
Обе утакмице су одигране у Пољској због смањења трошкова. Међутим, резултати су погубни, као и упоређивање. Довољно је упоредити то да МКС Селгрос Лубин има буџет од милион евра, а Кумановке око 5 хиљада евра, као и чињеница да је Лубин 14-кратни првак Пољске који ове сезоне покушава да освоји ЕХФ Челинг Куп.
Ипак, као што потенцирају из Управе Женског Рукометашког Клуба Куманово, ово је велико искуство за кумановске рукометашице, које тек треба да изграде своју каријеру, али и да свој клуб на домаћој сцени подигну до врха.

Share and Enjoy !

0Shares
0 0

Коментари

коментар(и)