Компаратив 35

Укинут Закон за одређивање казни

Код доношења одлука да ли неко треба да добије мању или већу казну за одређено кривично дело, судије треба да узму у обзир више критеријума, а не као што је било у протеклих 2 и по година, каже адвокат Христијан Георгиевси из Куманова, који је оспорио уставност Закона за одређивање вида и мерења висине казне. Иницијатива за оцену уставности спорног закона је однесена у Уставни суд новембра прошле године. После једногодишње анализе, судија је прихватио иницијативу и укинуо је закон.
-Цео закон је заснован на једном критеријуму, који је по нама веома нереалан, да ли је једно лице осуђивано или не. Има пет вертикалних колона и можете имати лице које има три мањих саобраћајних незгода, а да буде у другој или трећој категорији и лице које ће извршити много теже кривично дело, а будући да је неосуђиван биће у првој категорији, изјавио је Христијан Георгиевски, адвокат из Куманова.
Георгиевски је поручио да је закон више пута био нереалан, будући да се дешавало да окривљени за убиство добије блажу казну од некога ко је извршио пљачку у износу од само 500 денара.
-Ми смо уверени да имамо одличне судије, који суде на основу Устава и закона и који морају имати одрешене руке како би утврдили истинску пресуду са истинском казном имајући у обзир све околности, изјавио је Христијан Георгиевски, адвокат из Куманова.
Укидањем закона, судије се враћају старом принципу суђења по својој савести, стручности, познавању права, као и то да сами морају проценити околности да ли би неко требало да добије мању или већу казну за дело за које је окривљен.

Жбогар: Реформе у земљи се већ дешавају

Сведоци смо да се реформе у држави већ дешавају, а преко плана, чије је име 3-6-9, неколико закона је већ усвојено у Скупштини, рекао је амбасадор Самуел Жбогар са оценом напретка земље у оквиру спровођења европских препорука.
Као што је потенцирао Жбогар, при посети Општини Куманово, Влада има јасан план како да се институције носе са материјалима прислушкивања и опреме која постоји у Дирекцији за безбедност и контраобавештавање, али такође има план како да се попуне радна места у независним институцијама.
-Такође, сведоци смо да се овај процес реформи наставља, то што ми желимо да видимо, као Европска Унија, да видимо да ли постоји посвећеност од стране Владе која ће продужити и у будућности са посвећеношћу. Она ће бити упућена не само од стране Владе, већ и од стране Скупштине и од стране политичких партија у земљи, тако да мислим да је овај процес реформи добро започео и ми се радујемо продуживању овог процеса реформи. Подразумева се да је потребно да саме државне институције испоруче ове резултате и подразумева се да ће то имати позитиван ефекат у односу на односе између Европске Уније и земље – следеће године – изјавио је Жбогар.
Како је поручио евроамбасадор Жбогар, за реформе је потребна сарадња између свих политичких чиниоца, по њему већ постоји некаква сарадња између власти и опозиције, и то је процес који ће се наставити у будућности и онај који ће дати одговарајуће резулатате.

Неопходна реконструкција ОШ „Христијан Карпош“ у насељу Пуковско

Градоначелник Максим Димитриевски је посетио школу Христијан Карпош, у насељу Иго Тричковић, која је у Куманову позната као Пуковско. Он се упознао са веома лошим условима у којима се налази ова васпитно – образовна установа. Димитириевски се нада да ће са подршком Савета и надлежног Министарства, као и са апликацијом на пројектима, успети да обезбеде средства неопходна за реконструкцију.
-Овде постоји озбиљан проблем што се тиче имовинско – правних односа за школско двориште које није у потпуности комплетно, постоје парцеле приватних лица. Што се тога тиче, потрудићемо се да у одређеном временском периоду започнемо поступак могуће замене или евентуалне експропријације земљишта, како бисмо комплетирали парцеле и како бисмо изградили једну целовиту школску инфраструктуру, онако као што и доликује једном озбиљном и делимично развијеном насељу као што је Иго Тричковић. Уједно бих желео да искористим прилику да се захвалим грађанима и родитељима деце, као и школском кадру и помоћном персоналу који дају допринос да се настава одвија добро у оваквим условима какви јесу – изјавио је Максим Димитриевски, градоначелник Куманова.
У оквиру данашње посете школи, лиценцирани колективни руководилац Еколект, заједно са општином Куманово, донирао је телевизор, који је остао неискоришћен у оквиру наградне игре “Рециклирајмо и освојићемо награду”.
-Велика захвалност градоначелнику и фирми Еколект што су нам поклонили телевизор. Наша школа је активно учествовала у акцији сакупљања електричног отпада и батерија и као резултат, највероватније, добили смо телевизор како бисмо побољшали услове рада у овој школи. Ово је велика школа, где се број ученика стално повећава. Постоје услови за рад и поред доста проблема. Овде је и пожар избио, није решено имовинско и правно стање, али ипак имамо добре услове захваљујући наставницима и помоћном кадру који овде ради, а што је најбитније и деца су успешна.
Основну школу Христијан Карпош похађа 120 ученика.

Отпочело чишћење дивље депоније у насељу Перо Чичо

Екипе јавних предузећа “Чистоћа и зеленило” и Водовода, у сарадњи са локалном самоуправом и инспекцијским службама отпочеле су акцију чишћења дивље депоније која се налази у близини насеља Перо Чичо. Први човек града, Максим Димитриевски, информише да ће се овакве акције наставити и у граду, међутим, он је апеловао да грађани пазе где одлажу смеће и грађевински отпад зато што се стално стварају нове депоније. Он је додао да се у будућности неће толерисати несавесно и неодговорно понашање. Инспекцијске службе ће се потрудити да организују заједничке акције са Министарством унутрашњих послова с циљу да наш град буде лепши, уреднији и чистији.
-Ови грађани, који данас учествују у акцији чишћења, сви запослени у јавним предузећима, могу се максимално потрудити да почисте град, али нажалост они не могу толико почистити колико грађани могу бацати смеће недолично и несавесно. Поновићу да очекујем максималну сарадњу од свих грађана у смислу одржавања хигијене и оно што значи неодговорно понашање и непоштовање закона који су на снази у држави. Ако желимо да Куманово буде чисто, морамо се сви заложити за то – изјавио је Максим Димитриевски, градоначелник Куманова.
Димитриевски је нагласио да ће казна за несавесне грађане први пут бити у вредности од 50 евра, али уколико се понавља поступак, она може бити и већа.
-Последњи пут када сам посетио цркву Свети Арханђел Михаил, која је у изградњи, у близини насеља Карпош, био сам запрепашћен због несавесног понашања грађана, будући да је на самом улазу цркве био избачен грађевински отпад и смеће. Ово значи да чим можемо дозволити да се испред верских објеката избацује отпад и да се недолично понашамо, то само говори о нама – колико се неодговорно односимо према заједници.
Грађани који живе у близини ове депоније кажу да и поред акција чишћења, ова локација је стално прекривена отпадом. Они се сраме менталитета грађана.
Надлежни очекују да ће се од ове депоније изнети више од 300 кубних метара отпада.

Осуђеници добили уверења за завршену обуку

23 осуђени лица у Затвору у Куманову су добили уверења за завршену обуку у области заваривач и пекар. Стручно оспособљивање учесника у обукама ће им омогућити лакше укључивање на тржишту рада, као и конкурентност на тржишту када буду напустили казнено – поправну установу, а с тим и њихову успешнију ресоцијализацију, сматрају надлежни. Обуке подразумевају више од 200 реализованих часова од стране стручних школа “Наце Буђони” и “Киро Бурназ” из Куманова.
-Доживотно образовање и обука би требало да буду пракса, а ви би сте након изласка из ове установе требало да се укључите у редован живот, односно да се реинтегрирате у средини одакле долазите, изјавио је Јовица Стојановић, директор Управе за спровођење санкција.
Обуке у кумновском затвору, Управа за извржавање санкција, спроводи у сарадњи са Министарством образовања и науке и Програмом развоја Уједињених нација – односно УНДП.
-Допунска обука је квалификација која ће вам обезбедити и омогућити укључивање на тржишту рада са вештинама које сте стекли путем курсева које нуде казнено-поправне установе – изјавила је Рената Дескоска, Министарка образовања и науке
-Посао који овде рализујемо се поклапа са нашим идеалима и циљевима који се односе на то да свако има право на пристојно запошљавање и на успех у животу – изјавила је Луиза Винтон, стални представник УНДП-а.
Обуком је до сада обухваћено 120 лица која се налазе у казнено – поправним установама на нивоу државе.
У наредном периоду ће у оквиру стручног оспособљивања бити укључене и жене осуђенице.

Културни центар без централног грејања

Више од једне деценије, већи део Културног центра “Трајко Прокопиев” је без грејања. Велика сала, фоаје, ходници и део осталих просторија се не греју уопште. У канцеларијама запослених и у малој сали се користе грејна тела. Као што информишу надлежни из Културног центра, проблем са грејањем се јавио још 2006. године, када су украдени витални делови потребни за нормално функционисање система парног грејања.
-Парни систем је био пројектован да служи згради Сума и Културном ценру. Зграда је одавно престала да користи овај систем, тако да смо ми постали једини корисници овог система, међутим и ту су се јавили проблеми због нередовног одржавања система, због тога што морамо унајљивати људе који ће повремено радити на том проблему. Због несвакодневне контроле тог простора се десила крађа виталних делова који су неопходни како би систем функционисао. Цела електроника је украдена, као и каблови и слично. Немогуће је поново стартовати систем без великих средстава. Било је потребно 40-50 хиљада евра од прилике и проблем је тада настао, 2006. године. Од тада до данас, постоји неколико покушаја покретања иницијативе за рестартовање овог система, међутим из тадашњег министарства нам нису изашли у сусрет, тако да је проблем остао нерешен -изјавио је Роберт Цветковски, директор Културног центра.
Због постојећег проблема, од новембра до априла, велика сцена у Културном центру није у функцији. С једне стране, публика је оштећена јер не може у зимском периоду да присуствује неким већим манифестацијама које би се одржале у великој сали. С друге стране, то се финансијски негативно одражава и на саму институцију, будући да она губи пројекте и средства, посебно око новогодишњих и божићних празника.
-Финансијски се одражава тако што иако су упознати сви потенцијални корисници, избегавају овај простор, нико не жели да прати програм у хладној сали и због свега тога губимо. Све те термине губимо, будући да људи не желе да презентују ништа у лошим условима, а посебно ако се ради о неким озбиљним програмима као што је озбиљна музика, опера, балет, филхармонија. Немогуће је у таквим условима извести такав програм и због тога и онда када имамо неки програм из друге државе, када схвате у каквим условима је сала, не прихватају да дођу с тим што и Културни центар губи – изјавио је Цветковски Цветковски, директор Културног центра.
Деценијски проблем може бити решен прикључивањем Културног центра на гасоводну мрежу преко јавног предузећа Куманово – гас, које им је већ, како каже Цветковски, дало зелено светло за прикључак. Остаје да се направи прецизна пројектна документација и финансирање пројекта. Надлежни из Културног центра се надају да ће централна власт, али и локална самоуправа помоћи решавању овог проблема грејања ове институције.
У међувремену, део културних догађаја се одржава у сали кумановског позоришта, чији је капацитет 200 гостију. За разлику од сале у позоришту, велика сала у Културном центру има капацитет од 675 седишта.

Share and Enjoy !

0Shares
0 0

Коментари

коментар(и)