Компаратив 53

Ана Шарановић као појачање ЖРК-а Куманово

Женски рукометашки клуб Куманово добио је још једног члана тима, Ану Шарановић – омладинску репрезентативку Црне Горе.

19-годишња Ана игра све позиције бека и може одговорити и у нападу и у одбрани.

Она је појачање у сусрету утакмица Челинџ Купа који ће се одржати 10 и 11 новембра у Куманову против тима Геониус из Холандије.

-Част ми је што сам дошла да браним боје овог клуба. Надам се да ћу допринети да постанемо прваци државе. Такође, желела бих да похвалим стручни штаб, ту имам доста простора за индивидуални напредак са одличним тренером и одличним саиграчима. Што се тиче Челиџ Купа, сматрам да са добром одбраном, са жељом, борбеношћу и жаром можемо постићи успех – изјавила је Шарановићева.

Шарановићева која је део тима репрезентације Црне Горе коначно је потписала договор са женским рукометашким клубом Куманово.

-У овом моменту она је играч који нам је веома потребан. Надамо се да ће представљати једно освежење за нашу игру и наше планове. Наше овогодишње амбиције су да постанемо прваци Републике Македоније и ако смо у могућности да освојимо Куп Македоније. Она долази пре веома битних утакмица, започињемо и са Челинџ Купом, мислим да јавност зна да играмо 10. и 11. – две утакмице са холандском екипом Геониус, изјавио је Бобан Пеовски, председник  ЖРК-а Куманово.

Након једномесечних преговора и превазиђених препрека, званично Шарановићева је део кумановског тима, каже члан управног одбора клуба,  Филип Додевски.

-Водили смо преговоре скоро месец дана и на крају смо успели, мало смо закаснили, хтели смо да се прикључи још на почетку сезоне, међутим, то нисмо успели, постоји процедура при преласку из једну у другу државу, али ипак задовољни смо што смо успели да једну оваквау врхунску рукометашицу доведемо у наш клуб, изјавио је Додевски.

Ипак, као што су нагласили из клуба, има још простора за нова појачања. Воде се преговори са домаћом рукометашицом са циљем да пређе у Куманово пре саме утакмице са холандским тимом Геониус, а у плану је и још једна рукометашица из иностранства.

-У овом периоду, будући да неће моћи пре утакмице са Холандијом, уколико будемо имали појачање са стране, то ће бити на полусезони, прикључиће се након јесењих утакмица, доћиће за зимске припреме – како би могли бити спремни – будући да ће други део свакако бити тежи. Уколико будемо победили холандски тим, борићемо се на три фронта, имаћемо и утакмице на Купу у Македонији, биће густ распоред, те због тога мислим да нам треба веће појачање,  додао је Пеовски.

Црногорка Ана Шарановић учествоваће на утакмици са женским рукометашким клубом Деспина – која ће се одиграти у суботу у 16:30 часова у спортској сали школе “Перо Наков”.

 

Држава ће покрити половину дуга општина

Влада Републике Македоније покриће половину дуга општина, што је одлучено на последњој седници. Биће потребно за ребаланс буџета да се обезбеди 3 милијарди денара.

Са предлог-законом за измену и допуну Закона за финансирање јединица локалне самоуправе – извршиће се измена којом се ограничава планирање сопствених прихода оновног буџета општина. Општине ће сопствене приходе моћи да планирају до највише  10% од просечних прихода у последње 3 године.

Уколико буџет општине не буде припремљен у сагласности са овим изменама, исти неће бити уписан у трезор Министарства финансија.

Општина Куманово имаће велику корист од овакве одлуке државе – с обзиром да заједно са јавним предузећима има дуг од око 17 милиона евра, што је рекао прошлог месеца градоначелник Максим Димитриевски приликом посете министра финансија Драгана Тевдовског.

Ипак, већ након једне године од мандата градоначелника, као што је и било обећано, дугови јавних предузећа се смањују полако, а и општна је успела да смањи своје обавезе.

-Јавно предузеће “Куманово гас” је имало дуг пре годину дана 3 милиона денара, док је у овом треутку дужно 97 хиљада денара. Ово јавно предузеће, нажалост, се још увек бори са губицима на годишњем новоу и не може се без подршке општине развијати.  За докапитализацију овог предузећа, будући да општина нема толико новца, тражићемо јавно-приватно партнерство са неким ко је спреман финансијски – са циљем да  гас дође до већег дела домаћинстава у нашем граду и на тај начин да дођемо до чистијег града и јефтинију енергију, рекао је Димитриевски.

Захваљујући престанку толаеранције  за узурпацију прометних јавних површина од стране несавесних возача – ЈП “Куманово паркинг” је повећало свој приход у великој мери. Како би се извршила деблокада предузећа “Чистоћа и зеленило” општина је дала под хипотеку део своје имовине, али ипак највећи проблем има јавно предузеће “Водовод” – чији је дуг већи од 300 милиона денара.

-Сматрам да смо заједно са менаџерским тимом успели да редукујемо губитке, али то није довољно, морамо приступити стратешком планирању проналажења решења за излаз из кризе овог јавног предузећа. Ангажоваћемо и финансијску кућу која ће направити реални пресек стања овог предузећа и објавићемо да се зна какво је стање, додао је Димитриевски.

Општина Куманово у овом тренутку ради са обавезном резервом од 37 милиона денара на месечном нивоу.

Измене закона за финансирање јединица локалне самоуправе предвиђају повећање транспарентности општина на својим интернет страницама – што би значило да ће морати да објављују коме су исплатиле и колико новца су потрошиле.

 

Кумановци имају идеје, али се не укључују у акције чишћења

Кумановци имају идеје за чишћење и сређивање зелених површина, међутим, не укључују се у акције, иако их стално зовемо – истакао је приликом гостовања у емисији Став – председник еколошког удружења Кумановски акцијаши, Јусуф Љатифи. Он је нагласио да се приликом реализације акција у централном градском подручју и приградским насељима прикључило свега неколико грађана.

-У Куманову има око 115 хиљада становника, ако се један или двојица прикључе нашим акцијама, то није од значаја. На нашем Фејсбук профилу и имеил адреси стиже велики број предлога грађана – они указују на аномалије, на еколошка загађивања… Међутим, када дође до тренутка акције, тих грађана нема. Иницијатива постоји, као што би ми еколози рекли, еколошка свест на основу иницијатива постоји, међутим, или је намерно потиснута или постоје разни разлози, неки грађани пате од комплекса ако изађу да чисте – шта ако их види неко ко их познаје.

Међутим, радује чињеница да млади из града показују интересовање за сређивање простора у коме живе, нагласио је Љатифи. Он је додао да покушавају да привуку што више ученика, за које организују еколошке радионице.

-Имамо ученике – основних и средњих школа око 270 у Куманову, чији просек узрасти је 15,9 година. Младе генерације су заинетересоване за наше акције. Међутим  велики део младих су потиснути од стране својих укућана.

Председник “Кумановских акцијаша” је нагласио да је задовољан сарадњом са Општином Куманово и јавним предузећем Чистоћа и зеленило.

-Јавно предузеће Чистоћа и зеленило у последњим месецима агресивно изводи акције на терену. Ми смо укључени колико можемо и морам рећи да је  то за сваку похвалу. Велики проблем су несавесни грађани, постоје случајеви где су контејнери празни -а грађани бацају отпад поред њега.

Он је указао да заједничким силама – комунални инспектори и министарство унутрашњих послова могу решити овакав проблем. Допунио је да имају предлог – грађани који загађују животну средину, осим казнене новчане мере, да извршавају и друштвено – користан рад. Иначе, удружење “Кумановски акцијаши” је до сада реализовало више од 170 акција различитог типа.

 

Одржано такмичење “Млад библиотекар”

У библиотеци Тане Георгиевски одржано је 16. општинско такмичење Млади билиотекар. На такмичењу које је одржано поводом Месеца књиге, учествовали су ученици свих основних школа града, који су овом приликом могли да покажу своје знање из области библиотекарства. Победник ће представљати општину на републичком такмичењу које ће се одржати 16. новембра у граду Демир Хисар.

-Поводом месеца књиге, који се традиционално обележава од 15. октобра до 15. новембра, библиотека у сагласности са својим програмом за рад на популаризацији књиге, а у смеру популаризације књие и читања – организује више догађаја, као што су промоције књиге, мини сајами књига, литературни сусрет са писцима, радионице, литерарна и ликовна такмичења – истакао је директор библиотеке, Марјан Петковски.

На завршној манифестацији поводом месеца књиге, која ће се одржати у некој од кумановских школа, средином новембра, доделиће се признања за литературни конкурс, захвалница њиховим менторима и победнику на такмичењу “Млади библиотекар”.

 

Очишћена речна корита и одводни канали

АД  Водопривреда “Кумановско – липковско поље” у прошлом периоду је очистило и продубило одводне канале у дужини од 6300 метара, информише директор  Оливер Илиевски. Активности које се реализују су превентивне са циљем да се спречи изливање река у региону где су се протеклих година често дешавале поплаве.

-Очишћено је речно корито од Липкова до села Опае. У наредном периоду, у зависности од средстава којих имамо и у зависности од временских услова требали бисмо проћи кроз село Опае и стићи до села Лопате. Такође, очистили смо и заштићен Меморијали ценар АСНОМ у Пелинцу, јер је недавно био поплављен.  Тамо смо очистили око један килметар речног корита које је сада проширено за око 40 метара и продубљено за један метар до метар и по, с тим што ће сада када надође река Пчиња вода протицати бесрекорно.  Такође, постојала је једна критична тачка код бање  Стрновац – тамо је очишћено око 800 метара и проширено више од 30 метара и постављен је бедем са стране висине једног до једног и по метра, изјавио је Оливер Илиевски, директор АД Водопривреда  “Кумановско –липковско поље”

Екипе предузећа “Кумановко-лиипковско поље” очистиле су и прошириле речно корито од села Зубовце до Шупљег Камена, а претходно је очишћен канал у селу Романовце у дужини од 3 километара и у насељу Карпош.

-У наредном периоду предстоји нам сређивање критичног места у Клечовцу и Кривој реци, где је потребно продубити и проширити још око 500 метара. Желим да напоменем да је Кумановско-липковско поље задужено и за општину Старо Нагоричане, Ранковце и Криву Паланку. Имамо и тамо неколико критичних места. Сада, у овом тренутку смо у преговорима са АД Бетон и АД Гранит који ће радити на новом путу на граничном прелазу Деве Баир. Тамо где се пут спаја са речним коритом – потражићемо да вишак материјала депонирају поред речног корита како бисмо помоћу њега могли да направимо један вид бедема, изјавио је Илиевски.

У наредном периоду, информише Илиевски, екипе предузећа ће наставити са чишћењем канала и речних корита у насељу Ајдучка Чешма, у селу Тромеђа и на свим осталим критичним тачкама у кумановском и паланачком региону.

 

Обележена годишњица Кумановске битке

“Наш заједнички циљ је Европа, али и искрени односи и трајна сарадња са свим нашим традиционалним и новим пријатељима широм света са узајамним поштовањем и партнерском сарадњом”, поручила је амбасадорка Републике Србије у Македонији – Душанка Дивјак Томић, на 106 годишњици од Кумановске битке на споменику палим борцима на Зебрњаку. У свом говору, Душанка Дивјак Томић нагласила је да је Кумановска битка између осталог и симбол надљудске воље, храбрости и пожртвованости обичног сељака који је преко ноћи насилно постао војник и са заслугом велики победник.

-У овој великој бици – својом храброшћу и војном мудрошћу, поред истакнутих српских војвода, истакао се и војвода Јован Стојановић Довезенски из села Довезенце које је удаљено од овог места само неколико километара. Свима њима, бројним знаним и незнаним јунацима, јединствена покретачка енегрија им је било часна и непоколебљива тежња да се по сваку цену освоји слобода. Зато је наша трајна обавеза да се увек подсећамо и дубоко поклањамо њиховим делима, да им одамо почаст – будући да су жртвовали оно највредније што човек може дати, своје животе, а друго, они нису могли дати, будући да ништа друго нису имали. Одавде увек шаљемо исту поруку – Не смемо заборавити, али са очима упереним увек напред, доста је било и да се не понови. Дошло је време да се закопају ратне секире, време је свеопштег помирења. Уместо зла и раздора, пружимо руку једни другима, усмеримо енергију и снагу на изградњи бољег сутра – изјавила је Душанка Дивјак Томић, амбасадорка Р.Србије у  Р.Македонији

Председница Српске заједнице у Македонији, Гордана Јовић Стојковска, је са споменика палим борцима на Зебрњаку послала поруку за заједништво међу народима. “Ми не можемо утицати на оно што ће се десити, али можемо бити бољи једни према другима” – рекла је Јовић Стојковска.

-Данас је један веома специфичан дан и због тога што се данас обележава стрељање ученика и српског народа у Крагујевцу.

На овај дан, 1941. године, око 7000 људи је убијено како би се осветило неколико убијених људи који су дошли да освајају нашу земљу. Нису убијени они који су им се супротставили пушкама, убијени су обични људи, као што смо ми, људи којима је преко главе политика. Ми не можемо утицати на оно што ће бити, али можемо бити бољи једни према другима. Убеђена сам да је то најбитније – да пружимо руке једни другима без обзира на наша политичка или друга опредељења. Ми смо наши и морамо се држати заједно. Зато вас још једном зовем на уједињење, заједништво и да увек што више можемо да пружимо руку, а лоше речи да прећутимо – изјавила је Гордана Јовић Стојковска, председница  Српске заједнице у Македонији

Цвеће и венци у част палим борцима у Куманвској бици, положиле су делегације Македоније и Србије, посланици, представници владе, српска амбасадорка, Српска заједница у Македонији, градоначелници општина Старо Нагоричане и Куманово, представници војних организација, политичких партија, невладиних организација и грађана двају држава.

Иначе, споменик на Зебрњаку је најзначајније достигнуће београдског архитекта Момира Коруновића. Споменик је свечано освећен 31. октобра 1937. године, на 25-годишњици од победе у Куманивској бици.  Овај споменик био је у облику куле висине 48,5 метара. Иначе, у току освећивања у споменику су положени посмртни остаци 400 припадника српске војске који су до тада чувани у манастиру Свети Ђорђе у општини Старо Нагоричане.

Монументални споменик на брду Зебрњак код Куманова срушен је на самом почетку Другог светског рата од стране бугарског окупатора. Експерти републичког завода за заштиту споменика културе у Београду 1985. године су реализовали пројекат за заштиту објекта на Зебрњаку. Данас,  од стране Министарства за социјални рад и Амбасаде Републике Србије у Македнији је постављен и стални чувар.

Коментари

коментар(и)