Компаратив 60

Спречаваће се интернет злоупотреба особа ометених у развоју

Подизање јавне свести у односу на интернет злоупотребу корисника са интелектуалном ометеношћу је главни циљ видеа који је недавно направио и промовисао Дневни центар “Порака наша” у Португалији. Потреба за подизањем јавне свести произилази из чињенице да и особе ометене у развоју, као и сви други грађани – користе социјалне мреже, а због смањене моћи расуђивања и размишљања, зависно од степена ометености, лакше могу бити злоупотребљени. Ова активност је у оквиру пројекта “Буди безбедан” који је финансиран од стране Ерасмус Плус програма.

Као што обавештава Светлана Димитриевска, социјална радница у дневном центру “Порака наша”, на састанку у Португалији, договорена је садржина курсева који ће бити одржани – као део пројекта. Од предвиђених обука, једна ће бити намењена наставницима и стручним особама које ће радити са особама ометеним у развоју, а друга обука биће намењена особама са посебним потребама.

-Курсеви за стручна лица, биће подељени у три дела, у првом делу курса стручне особе ће се обучавати како да препознају симптоме код особа ометених у развоју, а којима се десило неко негативно или трауматично искуство преко социјалних мрежа. У другом делу курса, стручна лица биће научена како да поступају у таквим ситуацијама и коме да се у будуће обрате за помоћ и подршку. И у трећем делу курса биће пружени конкретни алати које ће наставнии и стручна лица моћи да користе у колико буду требали да помогну особама које су злоупотребљене, оносно како би се превазишло негативно и лоше искуство, које је можда оставило трауматичне последице – изјавила је Светлана Димитриевска.

Курс за наставнике и стручна лица биће одржан у Португалији, а курс за особе ометене у развоју у Пољској у току 2019. године. На курсу за особе ометене у развоју учествуваће особе које редовно користе интернет и социјалне мреже. У оквиру пројекта, они ће бити обучени како да препознају да неко жели да их злоупотреби преко социјалних мрежа, како да се охрабре да кажу некоме и где да се обрате за помоћ, да ли психологу или пак случај треба пријавити полицији. На обуци у Пољској учествоваће део корисника услуга Дневног центра, објашњава Димитриевска.

-Део наших корисника такође користи социјалне мреже, претежно Фејсбук. Свакодневно радимо са њима, указујемо им на могуће последице, могу рећи да се није десило да неко од њих буде злоупотребљен на интернету, зато сматрам да овај пројекат има велики значај за њих, за њихове родитеље, али и уопштено за све особе које раде са особама ометеним у развоју. Такође, део корисника дневног центра “Порака наша” биће део обуке – изјавила је Светлана Димитриевска, социјална радница.

“Буди безбедан” је пројекат 21. века, он започет октобра прошле године, а завршиће се истог месеца 2019. године.

Дневни центар “Порака наша” овај пројекат реализује са Републиком Пољском, Чешком и Белгијом.

Јовановски: Потребно је обезбедити приступ особама са инвалидитетом

“Да унапређујемо и промовишемо људска права, да радимо сви под једнаким условима, да сви буду у могућности да остваре своја Уставом и Законом загарантована права, да елиминишемо дискриминацију, тортуру, на хуман начин, да помогнемо стварању услова за једнак приступ праву и правди за све” – рекао је путем саопштења Заштитник грађана, омбудсман, поводом 10. децембра, Светског дана људских права. Он је упутио апел властима, институцијама, да доследно примењују законске прописе, да омогуће свима исти третман, зато што је само тако могуће рећи да је заиста изграђено “једно друштво за све”.

У вези са људским правима, са акцентом на права за особе са инвалидитетом – председник удружења Мобилност-Македонија – Бранимир Јовновски сматра да се у одређеној мери поштују, али да ниво бриге увек може бити побољшан. За свако лице са инвалидитетом потребно је обезбедити приступ свим институцијама, установама, јавно-прометним површинама и слично.

-2006. године, чланице Уједних нација донеле су Конвенцију за права особа са инвалидитетом, која се бави питањима и проблемима ових лица као питањима људских права. Ако локалне самоуправе у нашим подручјима нису омогућиле приступ, то је класично кршење људских права, будући да се та особа не може кретати самостално, не може учествовати у свим сферама друштва, а оно за шта се ми боримо и залажемо је да образовање, запослење и остали елеменати социјалне инклузије буду доступни овим особама, изјавио је Бранимир Јовановски.

Јовановски је поручио да су са Сектором за урбанизам и комуналне делатности у Општини Куманово последњих тридесет дена  организовали неколико састанка који су као резултат дали неколико нацрта за побољшање стања у Куманову, односно за обебеђивање приступних путева у централном градском подручју и обележавње паркинг простора тамо где треба и онако како је правилно.

-И нећемо апеловати да све ово буде одмах направљено, свесни смо да није могуће, буџети општина вероватно то не могу поднети, међутим, реновирање сваке улице је могуће, будући да то ништа не кошта, такође да приликом грађења нових зграда или других стамбених објеката потребно је само поштовати Закон за изградњу и ми бисмо били задовољни – Бранимир Јовановски, Удружење Мобилност  – Македонија

  1. децембра пре 70 година, земље чланице Уједињених нација одлучиле су да на папиру ставе постулате људских права и да тај документ назову Универзалном деклерацијом људских права. Од тада овај дан се симболично обележава као Међународни дан људских права, као дан који служи као подсетник да свако људско биће заслужује поштовање, достојанствен живот и једнак третман.

12-годишња успешна прича Дневног центра “Порака наша”

“Програм који спроводи Дневни центар за особе са посебним потребама “Порака наша” односи се на вештине за самосталан живот и он је већим делом већ усвојен или се ради на усвајању радних вештина, рекла је дефектолог Фросина Симоновска, поводом 12-годишњег постојања и успешног функционисања дневног центра у Куманову.

-Ми већ радимо на усвајању радних вештина – зато што сматрамо да наше кориснике морамо пласирати на тржишту рада и то радимо како бисмо их тамо и пласирали, а не на заштитним радионицама. Наш изазов у будућности је да радимо на последњем елементу процеса рехабилитације, а то је процес запослења, изјавила је Фросина Симоновска, дефектолог у Дневном центру “Порака наша”

Дневни центар представља сервисну службу у месту живљења где је поред бриге запослених обезбеђена едукација, социјализација и рехабилитација корисника. Осим што се рализује годишњи програм, Порака наша је ове године укључена на два Ерасмус пројекта, као и на једном међународном пројекту.

-Сматрамо да су од непроцењивог значаја овакви пројекти, размена добрих пракси и искустава земаља чланица Европске Уније. Наставићемо и даље да радимо на професионалној рехабилитацији будући да сматрамо да је то будућност. Наши корисници су одрасле особе који одавде морају изаћи и постати независни грађани наше заједнице, изјавила је Симоновска.

Дневни центар за особе са посебним потребама отворен је 06. децембра 2006. године у сарадњи са Општином Куманово. “Порака наша” са укупно 21 корисником фунционише и данас и представља једну успешну причу у нашој заједници.

Одржан локални савет за превенцију

“Последних десет година од како у оквиру Сектора за унутрашње послове у Куманову, као посебна организациона јединица, функционише Одсек за превенцију смањена је стопа криминала и случајеви нарушавања јавног реда и мира” – истакао је на локалном савету за превенцију начелник СУП-а у Куманову – Стојанче Величковић. По начелнику, Одсек за превенију је био формиран 2008. године како би се обезбедила боља и ефикаснија сарадња институција система, са посебним акцентом на образовање, где је укључена и млада популација.

-Одсек за превенцију има свој програм, заједно креирамо програме, заједно их презентујемо грађанима са циљем превениције и спречавања девијантних појава у друштву, а са циљем да се смањи стопа криминала и нарушавања јавног реда и мира и других асоцијалних појава у друштву. Одсек за превенцију и Сектор за унутрашње послове направио је више пројекта у протеклих десет година, а добро сарађујемо и имамо помоћ и од представника ОБСЕ у Македонији, рекао је Стојанче Величковић,  начелник СУП-а Куманово

Начелница Одсека за превенцију, Виолета Богдановска обавештава да је припремљен Приручник за функционисање и рад локалних савета за превенцију са одређеним изменама у односу на претходни. Из приручника, као што је рекла Богдановска,  укључени у локални савет могу се упознати на који начин, како и шта се може урадити на локалном нивоу, како би се заједнични остварила превениција безбедоносних претњи које се односе на све циљне групе грађана, почевши од намлађих до најстаријих.

-Први пројекат који заједно реализујемо са локалним самоуправама и локалним саветима је пројекат који је и дан данас актуелан и на жалост још увек постоји, а то је превенција од злоупотребе дрога, пројекат Спорт – да, дрога – не. Паралелно с тим иде и пројекат “Безбедне школе”, по ком смо познати у целој Македонији. ОБСЕ нас је подржавао у почетним пројектним активностима, а и данас нас подржава у свим активностима, рекла је Виолета Богдановска.

Локални савет за превенцију одржао се поводом 09. децембра, Дана превентивног рада полиције, додељене су захвалнице за сарадњу у превентивним активностима градоначелницима општина у североисточном региону, вртићу Ангел Шајче, Сектору образовања, Државном просветном инспекторату, Општој болници, Територијалној ватрогасној јединици, општинској организацији Црвени Крст, Центру за социјални рад, Омбудсману, Општинском Савезу спортова, Савезу школских спортова у Куманову и телевизији Плус.

Након доделе захвалница, присутни су имали могућност да виде спот у коме је представљен део активности пројеката које је имплементирао Одсек за превенцију. Циљ који  је постављен пре 10 година је постигнут. Одсек за превенцију је успео да преко реализације многобројних пројеката врати поверење грађана у институције, пре свега у полицију.

Четворица спасиоца брину о посетиоцима затвореног базена

Безбедност посетиоца градског базена у Куманову је на високом нивоу, будући да је обезбеђен од стране обучених спасиоца. Спасилац, Фросина Аневска, указала је да је број спасиоца довољан, да би се покрио број посетиоца. Она је поручила да су као тим до сада добро функционисали и да им у раду помаже једно медицинско лице.

-Мислим да нам иде одлично. Немамо много интервенција на затвореном базену. На отвореном имамо више активних дављења, док пасивних нисмо имали. Наш број спасиоца је довољан да покријемо тренутни број посетиоца затвореног базена, као и број посетиоца отвореног. Имамо и волонтере Црвеног крста који нам долазе лети – рекла је Фросина.

Што се тиче интервенција Аневска је изјавила да су до сада имали само једну озбиљнију, која се, срећом, завршила у најбољем реду.

-Нисмо имали велики број интервенција, ове сезоне смо на летњем базену имали мали колапс са дететом у несвесном стању, ми смо интервенисали, позвали смо брзу помоћ и дете је спашено. Имамо медицинске материјале, све што нам је потребно за превијање, за прву помоћ, такође имамо и гуме за спашавње на затвореном базену – допунила је Фросина.

Аневска је иначе лиценцирани спасилац са сертификатом за отворене воде.

Куманово одмах до Скопља по малолетничкој деликвенцији

Претставници образовања, Министарство унутрашњих послова, суд, тужилаштво, јавне институције и ученици су присуствовали на трибини на којој је вођена дебата о Закону за дечију правду, као и о програму на чијој се имплементацији ради, а чији је назив “Вештине за тинејџере”. Члан државног савета за превенцију из дечије доступности и национални координатор програма – Миле Гиновски, који је по професији криминолог, истакао је да су подстицај за овај догађај забрињавајући подаци, односно број прекршаја који су били изазвани од стране малолетника у Куманову, будући да се поклапају са подацима из Скопља.

-У Скопљу има 278 малолетника за које је затражена помоћ, а у Куманову овај број износи 265. Мала је разлика, зато се питамо, како се ово десило, ми као државни савет немамо квалитативне, већ квантитативне податке. Ове бројеве које имамо ћемо разгледати и размотрићемо зашто и како се то дешава сваке године – рекао је Миле Гиновски.

Што се тиче Вештина за тинејџере, Гиновски је рекао да се ради о мултидисциплинарном програму који је повезан са грађењем вештина код малолетника, тинејџера како би могли да се суоче са свакодневним проблемима.

-Посебно се орјентишу према наглашеној улози породице  у оквиру овог програма, будући да породица по мени, као експерту има доста битну улогу. Преко вештина за тинејџере ми градимо вештине како би они на време могли да се суоче са изазовима, са искушењима која су данас присутна у сваком делу града, месту, школама, овај програм је веома добар и већ се школа Бајрам Шабани определила да га примењује. Надамо се да ће се овај програм проширити у свим школама, а уколико то успемо, тврдим да ћемо моћи да спасимо децу од свих ових социјално – девијантних појава – нагласио је Миле Гиновски.

Програм “Вештине за тинејџере” се за сада спроводи у 105 земља света.

Средњошколци посетили телевизију Плус

Средношколци економске школе “Перо Наков” посетили су Телевизију Плус. Они су се упознали са улогом медија у друштву, начином функционисања и изазовима са којима се суочавају новинари свакодневно на терену. Главни уредник телевизије Драган Ивановски их је информисао на који начин се стварају весту, говорио им је о новинарским стандардима и о уређивачкој политици. Ученици су нагласили да су срећни што се могу упознати са функционисањем једне локалне телевизије и радом новинара, сниматеља, монтажера.

-Овде смо дошли како бисмо посетили просторије, како бисмо видели на који начин функционише овај медиј – нагласила је Теодора Спасовска, ученица школе Перо Наков.

-Дошли смо овде поводом Светског дана медија бисмо се упознали са радом истих и како бисмо се информисали зашто је важна медијска писменост. У суштини млади морају бити информисанији, али и требају знати које информације да приме са резервом, а које са потпуним поверењем – рекао је Николај Павловски, ученик.

Ова посета телевизији се реализовала поводом Медијског дана, који је организован од стране Високе школе за новинарство и односе са јавношћу, у оквиру пројекта под насловом “Медијска писменост” у ери информација, коалиција медијске писмености – који се реализје у партнерству са весником “Нова Македонија” и Институтом за различитости у медијима, са подршком Европске Уније. Идеја овог догађаја је да се млади упознају са улогом медија у друштву, начином на који функционише једна редакција, као и са основним новинарским професионалним стандардима.

Share and Enjoy !

0Shares
0 0 0

Коментари

коментар(и)