ПРИЛОГ 1
Одборник Левице поднео је иницијативу за доношење одлуке о изради студије, за оснивање јавног предузећа за производњу и продају електричне енергије. Оснивањем јавног предузећа отвара се могућност да Општина остварује приходе од ових делатности, чиме ће у кратком временском периоду, а дугорочно, уз добро управљање, амортизовати финансијски утицај високе цене електричне енергије и остварити финансијску добит која би била уложена у побољшање услова живота у Куманову, наводи се у саопштењу ове политичке странке.
Почетни циљ овог ЈП је изградња фотонапонских електрана на свим повољним локацијама којима газдује општина Куманово (кровови школа, вртића, општинских зграда) и управљање њима, док у другој фази – улагање у производне капацитете за електричну енергију.
У завршној фази развоја ово ЈП би самостално снабдевало електричном енергијом Општину и њене институције, као и друге потрошаче.
Државно земљиште, уместо да се продаје приватницима који имају своје пословне интересе у нашој општини, може да се користи за постављање фотонапонских панела на одговарајућем државном земљишту, закључују из Левице.
ПРИЛОГ 2
За парцеле у индустријској зони Куманово заинтересовани су домаћи и страни инвеститори, тврди градоначелник Куманова. Он каже да и поред велике економске кризе очекујемо развој зоне. У току су преговори са немачким ланцем супермаркета Лидл, као и проширење Дрекслермајера.
Изјава: Максим Димитриевски, градоначелник Општине Куманово
„Покушавамо да нађемо начин за комадање парцела јер је реч о огромној површини од око 20 хектара земље и инвестицији од 75 до 85 милиона евра, што ће много значити за нас и кумановску привреду. Њихови прорачуни кажу да ће се на ову локацију дневно кретати око 150 теретних возила, а сам логистички центар ће пружати огромну логистичку подршку, а на тој локацији ће бити запослено и до 300 људи.
То је оно улагање које смо најавили. Добио сам већ два писма о намерама за улагање од компаније Лидл, имамо радну групу у општини која ради директно и разговара и преговара да би постигли жељене резултате које траже, да раскомадају и укрупне парцеле самог земљишта које , иако урбанизовано, било је у плодоуживању једног пољопривредног предузећа.
Почећемо ту процедуру. Сада имамо мале проблеме са зеленим заштитним појасом на парцели, а наћи ће се решење да се он преуреди на неке друге локације у зони. А, рачунајте 15,7 евра по квадрату и колико ће то износити за 200.000 квадрата ако се продају и колико има средстава за буџет само од продаје земљишта где имамо 80 одсто тих средстава и то представља озбиљну основу за следећа капитална улагања.“
ПРИЛОГ 3
Одељење за културу и спорт позива јавне установе, удружења, фондације и друга правна лица која имају регистровану делатност у области културе да се пријаве на јавни позив за достављање предлога пројеката. Захтеви који испуњавају услове, а који ће бити од највећег интереса за развој и унапређење културе у граду, биће део Програма културних манифестација за 2023. годину.
Изјава: Александар Крстевски, руководилац сектора за спорт и културу
„Позивамо све заинтересоване јавне установе, удружења, фондације и друга правна лица која буду показала интересовање по овом позиву тако што ће поднети захтев са кратким описом догађаја, кратким предлогом и описом активности које ће се предузети, као и најважнији оквир, а то је буџет и опис буџетских потреба. Захтеви са свом документацијом биће достављени у писаној форми општинској архиви у прописаном року. Такође треба нагласити да ће захтеви бити упућени директно сектору спорта и културе. Очекујемо да се све више младих организација, удружења, младих људи појави на овом позиву и укључи се у наш културни програм.“
ПРИЛОГ 4
На Градском тргу следеће недеље 6, 7. и 8. октобра биће одржан 23. по реду сајам пчеларства „Дани меда 2022“. Сајам меда у Куманову традиционално организује пчеларско друштво „Пчела“.
Мед и пчелиње производе излагаће пчелари из региона. Свечано отварање заказано је за 6. октобар (четвртак) у 10 часова.
ПРИЛОГ 5
Ептен је кумановска рок група, настала 2010 године као инкарнација дотадашњих „Куридерса“. У групи су свирали Александар Краљевски, Милош Краљевски, Данило Секуловић и Дарко Трајковски. У марту 2010 су се представили загребачкој публици у клубу Хрватске глазбене уније Сакс, где их је чуо загребачки продуцент Рејхан Окановић Реги, с којим су у јесен исте године снимили албум „Доста е“. На албуму је снимљено 8 песама за које су 2011 снимљена три видео спота. „Покрени ме“ је видео настао пре месец дана, као homage „добрим, старим временима“. Овај видео запис потписује визуални артист Дарко Даутовић, који је превише скроман да га промовише, а предобар да би остао само унутар нашег отвореног Балкана.
ПРИЛОГ 6
Рана јесен донела нам је по 25. пут фестивал Дани комедије. Након одлуке Центра за културу да се улазнице продају без резервација, протекција и сличних балканских изума, са правом на само две купљене по представи, грађани су различито реаговали. Међутим, 23. септембра формирали су дуги ред и стрпљиво чекали. Да ли су то били запослени људи који су „само на кратко“ изашли из својих удобних канцеларија или незапослени суграђани жељни позоришта, мање је важно. Оно што нас занима и радује јесте да је у Куманову увек било највише интересовања за српске наступе. За синоћњу Славну Флоренс у извођењу Атељеа 212 из Београда, за Позови М ради ужитка агенције Импресарио Београд, као и за приштинско народно позориште и представу СумЉиво лице.
Ове године у off програму фестивала било је и вече stand up комедије. Како је један од комичара рекао на самој представи, осим Авганистана, Куманову се догодила друга најбоља ствар: млада, талентована глумица Ангела Стојановска из Куманова којој честитамо на организацији ове вечери, будући да смо сазнали како је било мало времена за наступ.
Мирослав Петковић је загрејао публику и приредио сјајну добродошлицу радозналој публици, углавном младој и одличној циљној групи за сочне шале из категорије плус 18. Није реткост да родитељи своју малолетну децу доводе на позоришне представе. Да ли те ноћи неће имати ко да их чува или желе да им од малих ногу усађују културолошке навике, није познато екипи Компаратива. Чак ни звоњење телефона није спречило глумца Чедомира Митевског у намери да оствари спонтану интеракцију са публиком и насмеје се углавном на свој рачун, док су гости из Скопља Тино и Атанас још једном показали зашто су тако добар тандем и мајстори импровизације. Безобразне народне пословице, које је публика предлагала, употребљене су у скечевима на прави начин и биле су потврда да нам је потребно тако мало опустити се и савладати стидљивост, а понекад и предрасуде. Ангела Стојановска, која је тек недавно препознала свој таленат за стендап и на сву срећу почела да га негује пред својим Кумановцима, није ни свесна колико је шармантна и јединствена својом појавом, лепим гласом и актуелношћу тема којима се бави. За наш укус, међутим, њен наступ је могао и дуже да траје и то нам је једина примедба.
За Марка Трајковића, који је наступио последњи, нимало уморан од претходне представе са Штипским театром, као да није била прошла поноћ. Чинило се да он умножава своје глумачке таленте када чује реакције публике. А то су реакције које се најчешће претварају у овације. Трајковић је љубазан, мио и неуморан. Хтео је да одговори и на моја питања, а нисам ни сумњала да ће говорити на нашем дијалекту и да ћу погодити његовог омиљеног стендап комичара.
Изјава, Марко Трајковић, глумац
И тако, он или оф програмског дела, јубиларни или не, фестивал Дани комедије и ове године очекивано заокупља нашу пажњу, подсећајући да се током целе године одржавају изложбе, промоције књига и музички наступи који заслужују ништа мање пажње и да је срамота да се не посете. Чак и ако не постављате слике на друштвене мреже.
ПРИЛОГ 7
Рубрика Добра Спона
- Дејан Ристић, књига Нестварни
У издању веома ангажованог издавача „Вукотић Медиа“, након књига „Митови српске историје“, „Заблуде српске историје“ и „Легенде светске историје“ које су продате у тиражу од 20.000 примерака, пред читаоцима су ,,Нестварни” – ново дело историчара Дејана Ристића.
Како спознати, разумети, објаснити и вредновати многовековну историју српског народа без једног Обилића, Косанчића, Југ Богдана и браће Југовића, Милана Топлице, Срђе Злопоглеђе или, пак, Мајке Југовића, Косовке девојке, Виле Равијојле и многих других архетипских ликова наше разнородне и пребогате народне епике, традиције, митологије и легенди?
- „Емоционални водич кроз дискографију Ђорђа Балашевића – Панонски адмирал“
Почетком лета, када се највише чита, новинар Иван Ивачковић и издавачка кућа „Лагуна“, објавили су „Емоционални водич кроз дискографију Ђорђа Балашевића – Панонски адмирал“. Реч је о темељном делу у коме су главни ликови Ђолетове песме, албуми и личности о којима је писао и певао више од четири деценије, колико је трајала његова професионална каријера.
Књига се, по препоруци аутора, чита полако, да нам не би која реч промакла
- Верници и поштоваоци културног наслеђа искрено страхују за стање и судбину аутентичног иконостаса из 1901. године, који је поклон тадашње српске краљице Драге Обреновић. Ова црква је посебно позната по богатом и вредном иконостасу израђеном у Цариграду, чија је тадашња вредност износила 1.500 турских лира или у данашњој вредности око 500.000 евра, речено је Плусинфо у Српском културно-информативном центру (СПОНА).
Разни делови оронулог црквеног ентеријера из цркве Свете Тројице у Куманову, међу којима се могу наћи делови иконостаса из 1901. године, који је поклон српске краљице Драге Обреновић и чија се садашња вредност процењује на 500.000 евра, су разбацане под ведрим небом, попут безвредне даске за ложење ватре, преноси Плусинфо.
То се види и на фотографијама које је објавио Српски културно-информативни центар (СПОНА), са којих су јасно забринути за тренутну ситуацију у цркви и траже одговоре од институција и од Епархије кумановско-осоговске о интервенцијама и промене извршене у цркви.
Отуда кажу да су одговоре тражили директно од Митрополита кумановско-осоговског г. Григорија, али уместо објашњења, добили су писмо са упозорењем пред тужбу. Буди Бог с нама.
ПРИЛОГ 8
Манастир Пресвете Богородице Матејче је 13 km удаљен од Куманова код истоименог села. Подигнут је још у 11. веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века је цар Душан започео, а његов син Урош и супруга Јелена су завршили обнову манастира око 1357. године, после чега је он постао задужбина цара Уроша. Са манастирске цркве је у XVIII веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. Храм задужбина српског краља Милутина је два века био без крова и трпео оштећења. Манастирска црква је обновљена 1934. или 1926. године, мада има великих замерки на начин на који је то изведено. Међутим црква је претрпела оштећења од стране албанских терориста током побуне против Републике Македоније 2001. године, када је његова непосредна околина минирана, а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију. Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу која је порушена током рестаурације у првој половини 20. века, као и по чињеници да се у њој налази једна од фресака лоза Немањића и приказ лозе византијских царева, иако има тумачења да је у питању лоза старозаветног Јесеја. Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао српски композитор духовне музике са краја 15. века Исаија Србин, као и дијак из средине истог века Владислав Граматик. Кренули смо рано у хладно јутро под окриљем рођендана наше једине мајке и госпе и светиње – Богородице. Јасмина Зис је, дефинитивно, најкомпетентнији вођа на путу ка шарске лепотице која још крвари од такозваних меѓуетничких сукоба – манастирске чудотворне Богородице.
Високе ограде, бедеми колективне неодговорности, чајџинице, прелепе школе, салони намештаја, ретка шума и сећања на време када се зимовало и летовало преко Сиз-а и када су вандали били довољно пристојни да не уништавају светиње.
Литургија за демохришћане и политичаре и за нас грешне. Кум је на висини задатка, уз богату трпезу и лепу реч за све. Покајање, искушење, молитве. Прошлогодишњи кум акцијама чишћења и брисања подлих графита са вековних икона. Трпезарија одмаралишта још увек мирише на сутлијаш. Сломљена, без колора и много мање хорора.
Рођени Матејчанин, који сада живи у Скопљу, стари ков пензионер општо – народне одбране, прича о виноградима који још увек поседује у селу. Пробали смо ракију, али не из тог винограда. Грожђе је било јако кисело прошле године наводно. У главама су нам одзвањали хитови Драгане Мирковић док се бирао нови кум. Политичке странке су се сликале као прошле године, неке испред врата која су се и љубиле, а друге испред дуда. Само су стршљени са кућном адресом Мала Богородица, војна пошта без броја, били љути што смо им тако дрско упали на приватну забаву. Опростите што вам реметимо мир само на празник, једном годишње или када нам затребају гласови код бирача. Наиме, пуно радимо, а ко ради тај и греши.
