Погрешили сте ако сте само и помислили да је за све крив ријалити програм. Криви смо ми, односно незаинтересованост људи за квалитетне особе из сфере уметности, науке, психологије. Многи заиста нису заинтересовани, неки немају времена, док другима смета да гледају боље од себе.
Људи највише гледају јутјубере који се подсмевају полусвету и тако су опет они ‘полусвет ‘у центру пажње, већина зна имена њихова , ту је затим прелиставање таблоидних новина и неизбежно исмевање политичара. Много дуго траје већ. Као да не постоји други вид комедије. Или фарсе. А, на крају када нема публике, нема ни спонзора и на крају ће можда сав добар садржај нестати и остаће сано оно против чега правимо петиције заједно са овима што причају о њима и тако граде своје каријере.
Стога смо, уз подршку коју несебично добијамо од амбасаде Србије, као и уз навијање наше публике, одлучили и ове године, у још једној сезони магазина Компаратив, да пркосимо неукусу и понудимо вам кратак програм. У њега ставимо најзанимљивије локалне вести, разговоре са угледним Србима из Куманова и земље и колаж културних и субкултурних рубрика.
Прилог 1.
Климатске промене су такође изазвале проблеме произвођачима
органскe хранe. Реагују на временске услове, али захтевају и промену
стратегијe. Субвенције постоје, али оне не дају жељене резултате. Они кажу
нема могућности за задругарство, парцеле су мале а усеви
различити. Климатске промене, честе обилне кише, закашњеле активности на парцелама и тврдоглави коров, изазвале су озбиљне проблеме – саопштено је из Комора органских произвођача. Кажу да интересовање за такве производе расте. Стандарди и квалитет задовољавају светска тржишта.
Органски или не, парадајз и даље има цену од 100 денара за килограм, а кажу да ове године неће бити ракије за лек. Долази богата сезона меса, да некажемо паризера и папаје. Само будите опрезни да не добијете стомачну киселину.
Прилог 2.
Заиста бисмо волели да сваку сезону не почињемо са застарелим возним парком Кумановске ватрогасне јединице. Али ми не можемо да запалимо јавност колико наши ватрогасци могу да угасе. Пожаре на североистоку гасе возила старија од 40 година. Најстарије возило у највећој општини је из 1978. године, а у ватрогасном дому Куманово има укупно 10 возила. Сва возила су исправна, али просечне старости 35 година. Ватрогасци су смештени у старим, трошним зградама. Због несташице се ради и са мање особља. Али упркос овим условима ватрогасци успешно носе интервенције.
Јединица се налази у трошној згради из 1960. године. Кроз пројекат Североисточног планског региона реновирана су врата, а биће купљена и два додатна теренска возила. Недостатак средстава је такође смањио особље. Радимо са само 46 ватрогасаца. Пожари у високим зградама у општини са скоро 100.000 становника гасе се на импровизован начин. Кумановски ватрогасци често помажу својим колегама из Старог Нагоричана који имају своју јединицу, али са ограниченим ресурсима.
Прилог 3.
Улазнице за 26. међународни позоришни фестивал Дани комедије пуштене су у продају 22. септембра на билетарници Дома културе. Онлајн продаја није уведена због високих банкарских провизија које би значајно поскупеле улазницу – обавестио је директор ове установе Сашо Тодоровски на конференцији за новинаре уочи почетка фестивала, који је и ове године такмичарске природе. Биће довољно карата, сви ће моћи да купе две карте. Од укупно 11 представа из позоришта из Македоније, Србије, Хрватске и Бугарске, 10 ће ући у трку за награде, осим представе која ће затворити фестивал 15. октобра, Тужитељица, која је ван конкуренције. Фестивал ће отворити театар из Велеса представом Плава наранџа 27. септембра са почетком у 20.00 часова. Иначе, ове године награду Васил Иљоски за посебан допринос позоришној уметности, посебно у делу комедије, добио је глумац Коле Ангеловски, који је постао лауреат 26. фестивала Дани комедије. Цена улазнице је непромењена и ове године и износи 200 денара, а представе ће почети у 20 часова. Ове године Министарство културе обезбедило је 600.000 денара, а општина Куманово 250.000 денара. Ако буду тежили да смање буџет за Дане комедије, наш надалеко цењени позоришни фестивал, сваке године, власти ће се суочити са… ничим осим гневом друштвених медија.
Прилог 4.
Кад смо већ код позоришта, приводи се крају трећа фаза реконструкције Кумановског народног позоришта. За ову фазу Министарство културе издвојило је само 2 милиона 800 хиљада денара. Средства су искоришћена за делимично уређење дворишта, постављање приступних рампи за особе са инвалидитетом и канализациону мрежу. Из кумановског позоришта очекују да министарство издвоји средства и за остале фазе. Реконструкција је каснила због кризе која је подигла цене грађевинског материјала. У првој фази је одобрено 10 милиона денара, у другој 7 милиона, а у трећој међуфази 2 милиона 800 хиљада денара. Надамо се да ће бити више финансијских средстава за наредне фазе.
Остале су још четири фазе, кров, сцена, гледалиште и на крају највећа фаза – технички део, тј. опрема. Због реконструкције, више од две године позориште функционише у центру културе, односно тамо се изводе македонска и албанска драма. Љубитељи позоришне уметности из нашег Куманова годинама траже модерно позориште, садашња зграда је из шездесетих година, а глумци су искључиво сопственом сналажношћу, често добијајући бронхитис од промаје на пробама, ипак успели да се снађу у својим улогама на трулим даскама које живот значе.
Прилог 5.
Немачки ланац супермаркета ЛИДЛ ушао у индустријску зону Куманово.
Власти највеће општине у земљи очекују развој зоне. Општина Куманово је од продатог земљишта у индустријској зони Новине Речице добила преко 5 милиона евра, које би требало реинвестирати у развој зоне, а очекује се и отварање 150 нових радних места. Надлежни кажу да постоји интересовање и домаћих и страних инвеститора. Зона, која се простире на 64 хектара, има укупно 33 парцеле, од којих је до сада продато само 10. Имају фабрику за производњу сирћета, бетонских елемената и уља за медицинску употребу. Остало још није изграђено. У општини кажу да се користе све могућности за промоцију зоне која се развија већ десет година. Цене грађевинских парцела крећу се од 61 до 800 денара по квадрату.
Ако се узме у обзир да у највећим ланцима маркета трговац прима просечну месечну плату од 550 евра, а у некима добија и слободан дан за рођендан уз скроман поклон, онда не чуди интересовање за запошљавање у трговинама хране и тржним центрима оно је наиме много веће него за у администрацији. Само да се уз помоћ јаких диплома менаџера које су се некада куповале топ тан у Врању распродају остале парцеле и одосмо сви у магационере, јер колика је скупоќа, робе ќе бити више по магацинима него на полицама.
Прилог 6.
Просветни радници из Куманова захтевају хитну промену концепције
за основно образовање. Преиспитати и ревидирати нове наставне планове и програме према новом концепту деветогодишњег основног образовања из више разлога: наиме, укидање неколико наставних предмета и увођење нових. Фундаменталне науке као што су физика, биологија и хемија и њихови наставни садржаји се скраћују и своде на само један предмет – природне науке, док историја, географија, грађанство и етика – на друштвене науке. Верујемо да ће многи садржаји бити избачени што ће умањити квалитет самог образовања. Садржајно и број часова су смањени и за предмете информатика и техничко образовање. Погођене су и средње стручне школе, пре неколико година у њима је енглески језик смањен, са три на два часа, што погађа не само наставника већ и ђаке. Када дође време да полажу државну матуру, највише ће бити погођени ученици средњих стручних школа. Такође, апелујемо на снажнију подршку ученицима, не само ревизији уџбеника, запошљавањем одговарајућег кадра као што су психолози, педагози, дефектолози, социјални радници, као и васпитачи за сваког ученика са инвалидитетом. У свим школама широм земље не постоје основни услови за реализацију новог концепта. Не постоје кабинети, опрема, библиотеке, читаонице, сале за физичку културу, као ни мензе и кухиње и никаква могуќност за реализацију целодневне наставе. Нажалост, све ово указује на чињеницу да је нова концепција нереална и неизводљива.
Када је Морган Фриман упитан шта мисли о расизму, он је одговорио: какав расизам? Ако је то онај о коме сви стално причају, онда зато постоји. Можда када бисмо занемарили овај нови концепт у нашем образовном систему, он никада не би био примењен. Или то или је мало морген Морган.
