Прилог бр.1
Једносатни протест против уништавања свиња у Тромеђи организовали су сточари и мештани овог краја. Не дозвољавају да буду уништени, како кажу, здраве свиње. Тврде да у селу није забележено присуство афричке куге. Најављују и блокаду на магистралном путу Куманово-Свети Николе.
Изјава: СТОЈАНЧЕ СТОШИЋ, СЕЛО ТРОМЕЂА, КУМАНОВСКО
Не желимо да било ко илегално улази у наше свињце и уништава живе здраве свиње. Ако су болесне, да, али здраве свиње нико не сме да убије и уђе без власника унутра. Па ће доћи, узети крв и прогласити их позитивнима ако тако желе. И ми као грађани смо свесни да ако је свиња болесна треба да позовемо ветеринара и да је однесемо или уништимо, али уништавање здравих није решење. У нашем комшилуку нећемо им дозволити приступ, ако треба до последњег тренутка, штрајковаћемо месец дана, заједно са целим селом. Не дајемо приступ на овај начин. Нека дођу из министарства и нека нам лепо објасне, да спасемо животиње. О томе би неко требало да размисли, они за које смо гласали, али нико неће да нам помогне.
Изјава: БРАНИСЛАВ КАРАНФИЛОВИЋ, СЕЛО ТРОМЕЂА, КУМАНОВСКО
Званично, нема ништа, ни писма ни саопштења, ништа. Делегација из Куманова, из регионалног министарства, из инспектората из Скопља, из регионалне канцеларије из Куманова, нико ниоткуда да се јави. Не занима их да ли у Тромеђи има људи, а има 350 кућа, православног становништва, још увек патријархалног васпитања, ако бар једном годишње не закољеш свињу, значи да ниси домаћин. Једноставно ниси православац ако немаш суво месо за Божић, ако немаш меса за Стару Нову годину. Видећемо како је по закону, па да сиђемо на обилазници која је за Свети Николе. Највећи проблем сада је жито, конкретно држим 5 до 8 товљеника, прасићи су захтевнији посао и сад све ове комшије, рођаци, пријатељи – шта да радимо са житом?
Прилог бр.2
На интерном одељењу у Куманову сваког месеца се ради око 50 прегледа ехо апаратом који је јапанска донација, обавестила је директорка опште болнице Снежана Захариева на састанку на коме су присуствовали и амбасадор Јапана, Савада Хиронори и градоначелник општине Куманово Максим Димитриевски. Сусрет је уприличен поводом завршетка пројекта ГГП којим је Јапан омогућио нашој болници да добије нови Канон кардиолошки ехо апарат, у укупном износу од 54.000 евра.
изјава 1 СНЕЖАНА ЗАХАРИЕВА, ДИРЕКТОР ОПШТЕ БОЛНИЦЕ КУМАНОВО
Ултразвучни апарат је био потребан јер имамо случајеве који долазе са кардиолошким патологијама или другим хитним стањима, који захтевају ултразвучни преглед са софистицираног апарата ради брзе дијагнозе и ефикасног лечења, а такве апарате имамо само у амбуланти. Дакле, имали смо одличан апарат у кардиолошкој клиници, а нисмо га имали на одељењу.
изјава 2 САВАДА ХИРОНОРИ, АМБАСАДОР ЈАПАНА У МАКЕДОНИЈИ
Драго ми је што је за годину дана обављено више од 500 прегледа овим апаратом. Уз помоћ новог апарата, пацијенти из 6 општина североисточног региона добијају правовремену дијагнозу и прецизну терапију. Јапанци су срећни и поносни што помажу Македонцима да имају боље здравствене услуге. То радимо у оквиру јапанског програма за мале грантове и основне потребе људске безбедности – ггп, који је један од стубова наше сарадње са Македонијом. Од 1996. године Јапан подржава пројекте у сектору здравства, образовања и животне средине у Македонији.
Прилог бр.3
Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар, обележен је уз неколико музичких тачака и заједничком радионицом ученика основних школа Христијан Карпош, Кочо Рацин и 11. октобар, као и корисника дневног центра „Доза среће “ из Скопља. Манифестација је одржана у ОШ „Христијан Карпош“.
изјава МИКИ ПАУНОВИЋ, ДИРЕКТОР ОШ „ХРИСТИЈАН КАРПОШ“
Ова сарадња са дневним центром Доза среће је прва, али не и последња, што значи да ћемо у блиској будућности поново одржавати овакве заједничке радионице, а претходно смо сарађивали са Инклузивом, удружењем које нам је помогло у имплементацији пројекта Буди ин, буди укључен, који је резултирао изградњом приступачног тоалета за особе са посебним потребама.
Прилог бр.4
Дневни центар „Порака наша” успешно ради у Куманову већ 16 година, односно функционише као социјално сервисна служба у месту становања за социјализацију, образовање, радно оспособљавање и рехабилитацију особа са умереним и тежим интелектуалним потешкоћама, старијих од 18 година.
Корисници центра, све ове године заједно са стручним тимом и родитељима секу рођенданску торту, желећи још много година здравља и успешног рада у центру, али у будућности као лиценциране особе за ову врсту социјалних услуга.
изјава 1 ТЕРЕЗА ВИДАНОВИЋ, РОДИТЕЉ КОРИСНИКА
За нашу децу је, наравно, веома позитивно да изађу из куће бар на неколико сати. Због Ковида ситуација се променила и дужина боравка је смањена, надајмо се да ће се променити. Иначе су све време били код куће. Након две године стагнације, сада су презадовољни, једва су чекали да данас дођу на прославу. Ако остали имају породице, ако су у браку, наша деца ће бар радо долазити овде на ове активности.
изјава 2 ДЕСАНКА АЛЕКСИЋ, РОДИТЕЉ КОРИСНИКА
Да се и даље друже и раде као и до сада. И да се придружи свако ко је вољан да помогне дневном боравку. Искуства говоре да је корисно доћи, иначе би дете седело само са мном код куће, овде су сви исти и хоће да се друже. Када су деца задовољна, морамо им пружити ту могућност.
изjава 3 ФРОСИНА СИМОНОВСКА, ДЕФЕКТОЛОГ У ЦЕНТРУ „ПОРАКА НАША“
16 година мукотрпног рада и многих савладаних изазова. „Порака наша„ упућена је још једном изазову, а то је лиценцирање дневног боравка социјалне службе. Радимо вредно, припремамо документе, а видите и сами да је центар адаптиран, није више у форми коју сви знате. Након што добијемо лиценцу, надамо се да ћемо повећати квалитет услуга у локалној заједници и то ће бити прилагођена услуга за сваког корисника појединачно.
Прилог бр.5
Факултет електротехнике и информационих технологија (ФЕИТ) недавно је био домаћин такмичења у роботици. Такмичење је имало две категорије у којима су учествовали наши ученици четврте године средњих школа.
У категорији 1-Аутономна мобилна роботика учествовали су Александар Милошевски и Милош Јакимовски, а Стефан Марковић учествовао је у категорији 2-Паметна електроника за аутономна возила.
У финалу у категорији 1 Александар Милошевски са екипом освојио је треће место, а у категорији 2 екипа Стефана Марковића освојила је друго место.
Прилог бр.6
Отворена је бијенална изложба цртежа „Скица 2022“. На изложби је учествовало 14 академских ликовних уметника. Осмо издање бијеналне изложбе цртежа „Скице 2022“, пројекат НУ Центра за културу „Трајко Прокопјев“ – Куманово, представља континуирани напор да се реализује идеја – да се цртеж као ликовна дисциплина и даље актуелизује и да тако буде промовисан пред широм публиком и ликовном критиком. Могућност укључивања више категорија ликовних уметника (сликари, графичари, вајари), као и слобода у избору технике и тематике, понудила је низ инвентивних цртачких решења заснованих пре свега на индивидуалним афинитетима и изражајним могућностима.
Изложба у Куманову биће постављена до 21. децембра.
У међувремену се тражи фејсбук потерница за одговорним за обавештење које је Мак Денс Студио добио од Центра за културу, у којем су обавештени да им се раскида закуп сале за вежбање њихових наступа. На кумановском дијалекту, речено им је: другари, чините си чаре од први. И тако, публика, жедна чаршијских вести и гладна политичке гиљотине, одмах прави логоре. На првом, заставу подижу они који су уложили много труда и љубави у македонску плесну сцену и који не могу да схвате колико ће Влада уштедети ако их отерају из јединог градског простора за свој мукотрпни тренинг, док на другој страни је државна кореографија, још увек у трикоу и плаво-жутим хулахопкама која игра аргентински танго са живцима наших најбољих плесача. Ча ча ча.
Прилог бр.7
Ове године К-15 би требало да буде 12.740 денара и мора да буде уплаћен до краја овог месеца. Казне за компаније су високе.
Закон о радним односима предвиђа право на годишњи одмор за све запослене који су у текућој години навршили најмање шест месеци непрекидног радног стажа код послодавца, без обзира да ли је запослени пријављен у предузећу на неодређено или одређено време. Регрес за годишњи одмор везан је за право запосленог на коришћење годишњег одмора.
Уколико је запослени пријављен на пола радног времена (20 часова недељно), има право на најмање 10 радних дана годишњег одмора и исплату половине износа утврђене накнаде. У случају да је запослени пријављен са пуним радним временом (40 часова недељно), има право на најмање 20 радних дана годишњег одмора, односно највише 26 радних дана и исплату пуног износа за регрес.
Регрес се исплаћује до краја радне године (31.12), а њен минимални износ треба да буде најмање 40 одсто просечне нето зараде по запосленом исплаћене у последња три месеца. Ове године тај износ би требало да буде 12.740 денара.
За послодавце који запосленима не исплаћују регрес, закон предвиђа казну до 4.000 евра, од чега 2.000 до 3.000 евра за предузеће и 500 до 1.000 евра за одговорно лице у њему. За послодавце који од запослених траже да им врате овај регрес, још увек се ништа не зна.
Прилог бр.8
Кумановци траже и даље смањење цена основних производа. Неки од њих су приметили промене цена, други истичу да је то прескупо. Више од недељу дана неке од прехрамбених компанија користе повлашћену струју, а локални парламентарци се питају како се бугарски омекшивач за одећу продаје по цени од 2 евра по литру, а петочлана породица сваког дана само за хлеб потроши 3 евра. Белог, пуног адитива, без чија семенки и хељде и осталих глупости.
Изјава: АНКЕТА, ГРАЂАНИ КУМАНОВА
ДОБРА СПОНА
1.У знак подршке члановима породице Петровић из Велике Хоче, пуштамо на јавно гледање наш филм „Чекајући Хандкеа“! – написао је редитељ Горан Радовановић на свом фејсбук профилу.Најновији документарац Горана Радовановића, који је светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у Санкт Петербургу, Русија, почетком новембра прати винара Срђана Петровића из Велике Хоче на Косову и Метохији. У Скопљу је премијерно приказан пре тачно годину дана – 25. новембра 2021. О чему је реч? Откако је Петровић чуо да је аустријски писац са париском адресом Петер Хандке (Peter Handke) добио Нобелову награду за књижевност у 2019 години, добија инспирацију да стави плочу са ликом писца на зиду његове винарије. Хандке је неколико пута посетио и боравио у тој винарији, и постављање спомен-плоче, као знак захвалности овом писцу у изолованој и гетоизованој српској енклави на Косову и Метохији постаје сизифовски подухват који открива животну драму преосталог српског становништва.
2.Музика из Дизнијевих цртаних филмова и концерти лондонског вокалног састава „Квин сикс” и реномираних џез музичара Васила Хаџиманова и Матије Дедића очекују нас 31. децембра у Коларчевој задужбини, саопштили су организатори. Последњи дан одлазеће године почињемо у 11 концертом за најмлађе из циклуса Мала школа бонтона „Како се слуша концерт” када ћемо се дружити са нашим добро познатим другаром Милошем Миловановићем, док ће у музичком делу наступити Немања Николић квартет са музиком из Дизнијевих цртаних филмова. Након концерта за најмлађе, на Новогодишњем матинеу од 16 часова нас очекују концерти реномираних домаћих и иностраних уметника. ПОСЛЕДЊА ИНФОРМАЦИЈА УЗ ОДЈАВУВодостај реке Пчиње је дупло испод просека за овај период године, подаци су Управе за хидрометеоролошке послове. Према последњим мерењима на водостаници у селу Пелинце, ниво Пчиње је 26 центиметара и константно далеко испод просека у односу на прошлогодишња мерења. Река Пчиња ће се напунити, али ће булевари бити поплављени. Модерна конфузија милосрђа.
