Поздрав и добродошли у Компаратив, место где се приче мешају као кафа ујутру. Разговараћемо о стварима које нас свакодневно изненаде. Нешто сте пропустили, не брините. Готови сте , јер ми јесмо. Један, два, три.. крећемо са емисијом !
Прилог 1: Општински спортски савез града Куманова је на свечаном догађају прогласио најбоље спортисте, спортске раднике, школе и клубове за 2025. годину.Награду за најбољег спортисту примио је Иван Крстевски из Футсал клуба”Форза”.Најбољи клуб за 2025. годину био је Фудбалски клуб Башкими, за њихов пласман у македонску прву лигу.Најбољи тренери за 2025. годину су Јован Крстевски из Кицкбоxинг клуба”Предатор” у омладинској категорији, док је за сениорску категорију награда припала Газменду Хисеинију из Футсал клуба”Форза”.Фудбалер Столе Димитриевски добио је награду”Међународни успешан спортиста”.Награда за животно дело у области бокса додељена је Ергину Салиевском.
Прилог 2: НАДОВЕЗУЈЕМО СЕ НА СПОРТ И ЈОШ СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ И УСПЕХА Алексеј Стојановски, члан тениског клуба”Тумба” из Куманова, још једном је показао своје квалитете након тријумфа на Отвореном тениском првенству за јуниоре и јуниоре до 16 година, које је одржано у Скопљу. Организатор је био Тениски савез Македоније, а домаћин је тениски клуб “Монако” из Скопља.”Млади играч Куманова у финалу је био бољи од Стефана Дебрешлиоског из Скопља. Као тим, упућујемо искрене честитке Алексеју и желимо му да забележи још веће резултате у наредном периоду”, наводи се у саопштењу Спортског клуба Тумба.
ПРИЛОГ 3: Кик-бокс клуб „Предатор“ успешно је представио Македонију на међународном турниру „Athens Open 2026“, одржаном у Грчкој. Посебну пажњу привукао је најмлађи члан клуба, петогодишњи Јордан Крстевски, који је имао свој први такмичарски наступ .Јордан је наступио у ревијалној, незваничној категорији за децу узраста од 5 до 8 година, где се борбе одржавају у једној рунди од 90 секунди, без проглашења победника. Циљ ових мечева је да се најмлађи кроз игру и контролисану борбу упознају са спортским духом и фер-плејом.И поред младости, Јордан је показао изузетну храброст и борбени дух, оставивши веома позитиван утисак и наговестивши светлу будућност кик-бокс клуба Предатор.
ПРИЛОГ 4: На неколико километара од Куманова, у селу Ново Село, постоји место где се земља не обрађује само рукама, већ и срцем. Фабрика „Супер киз“ није само производни погон — она је прича о породици, традицији и љубави према земљи.Све почиње од мале семчице. Из ње, уз стрпљење и бригу, настаје паприка за ајвар и туршију, купус, краставац и многе друге културе. На широким њивама, под сунцем и кишом, рађају се плодови који носе укус детињства и мирис дома. Орање, припрема земље, наводњавање, сазревање и брање — сваки корак је део живота, а не само посла.Компанија СУПЕРКИЗ из Новог Села код Куманова своје пословање започела је управо у примарној пољопривредној производњи, која и данас представља једну од њених основних делатности. На тржишту је препознатљива по производњи пшенице, јечма, кукуруза и тритикала, пре свега захваљујући високом квалитету који се из године у годину унапређује применом најсавременије механизације и модерних технологија у пољопривреди. Значајно место заузима и производња сунцокрета, где се постижу високи приноси и врхунски квалитет.
-Када јесен стигне, у „Супер кизу“ почиње најтоплији део године — припрема за зиму. Тада почиње прерада сопствених пољопривредних производа и настају укуси који се памте. Посебно се издвајају кисели купус и мешана домаћа туршија, припремани по старим породичним рецептима, онако како се некада радило у двориштима и подрумима наших бака и дека.Кисели купус се пласира као целе главице, листови за сарму и сецкани купус, док је мешана домаћа туршија доступна у теглама и џамбо паковањима. Сваки производ носи печат домаћег квалитета, пажње и искуства.Фабрику је основала породица Арсић, вођена вером да се поштен рад и љубав према земљи увек препознају у коначном производу. И данас су они ту — као ослонац, савет и подршка. Своје знање и вредности пренели су на сина и унуке, који са истим жаром настављају породични пут, трудећи се да сваки производ буде још бољи и квалитетнији.„Супер киз“ је више од фабрике. То је породица, традиција и доказ да се прави укуси рађају тамо где постоји срце.
ПРИЛОГ 5: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану један је од бисера средњовековне византијске уметности у Македонији. Подигнута 1313. године на темељима старијег храма, као задужбина српског краља Милутина, ова петокуполна црква сведочи о снази вере и уметности свог времена.Неколико година касније, зографи Михаило и Евтихије осликали су унутрашњост фрескама изузетне лепоте и живог колорита, који је до данас сачувао свежину. Међу њима се издвајају „Причешће апостола“, „Успење Богородице“, као и ликови пустињака Прохора Пчињског и Јоакима Осоговског.Посебну симболику носи ктиторска композиција краља Милутина и младе краљице Симониде, уз Светог Ђорђа – небеског заштитника храма, чији мач постаје знак божанске заштите и власти.
ПРИЛОГ 6: У Занатском дому је одржана Свечана Светосавска академија, посвећена националном празнику српске заједнице у Републици Македонији и обележавању лика и дела Светог Саве, првог српског архиепископа, духовног вође и просветитеља.Манифестацију је организовао Српски културни центар, под покровитељством председника Републике Србије и Министарства за односе међу заједницама Републике Македоније.У оквиру богатог културно-уметничког програма наступили су истакнути музички и драмски уметници, као и културно-уметничка друштва.
ПРИЛОГ 7: Светосавска академија протекла је у духу саборности, културе и духовног наслеђа српског народа. Част нам је била да угостимо министра без портфеља задуженог за односе са дијаспором, господина Ђорђа Милићевића, чије присуство представља јасан знак бриге и повезаности матице са Србима у Македонији.Да чујемо шта је господин Миличевић рекао.
ПРИЛОГ 8: Светосавску беседу одржао је ИСТОРИЧАР И ПУБЛИЦИСТА АЛЕКСАНДАР САША АДАМОВИЋ, истичући значај дела Светог Саве као трајног темеља српске духовности, културе и идентитета. Уживајмо у његовом излагању.
ПРИЛОГ 9: Уметнички програм употпуно је и ДРАМСКИ УМЕТНИК МАРКО ТРАЈКОВИЋ из Куманова, казивањем „Духовне поуке“, послушајмо.
ПРИЛОГ 10:БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ, ПРВАК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА, публици је представио беседу „Братољубље низ векове“. Да чујемо.
ПРИЛОГ 11: Посебно место у програму припало је најмлађима — рецитаторској групи КУЛТУРНОГ УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА- „Српски вез“, који су својом искреношћу и радошћу показали да светосавска мисао има своје трајно упориште у новим генерацијама. Уживајмо у рецитацијама.
ПРИЛОГ 12:СВЕЧАНА СВЕТОСАВКА АКАДЕМИЈА БИЛА ЈЕ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА, ВЕЛИЧАНСТВЕНО СЕ ОБЕЛЕЖИО САВИН ДАН, СТИХОВИ, БЕСЕДА И МУЗИКА, ДИВАН ОРКЕСТАР БРАНИСЛАВ БИНИЧКИ И ИЗУЗЕТНЕ ВОКАЛНЕ СОЛИСТКИЊЕ ВЕРУ СТОЛИЋ И ЖЕЉКУ ЗДЈЕЛАР, ДУХ СРПСКОГ НАРОДА, А НА САМ КРАЈ И КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО СРПСКИ ВЕЗ СА ИГРАМА ИЗ КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА.
ПРИЛОГ 13: Позориште за децу и млади.Случајност или судбина?Понекад се најважније приче не планирају – оне се догоде. Уз дозу среће, отворено срце и подршку Удружења за децу са Дауновим синдромом, започела је сарадња која је променила много тога. Пут није био лак, али је имао јасан циљ – да се уз веру, труд и љубав на сцени појави једна девојчица, посебна у сваком смислу те речи, а ипак прихваћена као и сви други. Јер она није различита. Сви смо исти.Све је почело неочекивано.Режисерка, у потрази за дететом које би могло да понесе главну улогу, кренула је у истраживање идентитета и припадности. Тако је настала представа „Која е Лорет“ – прича која отвара простор за разумевање различитости и позива публику да препозна и прихвати другог.У фокусу је Лорет – девојчица са Дауновим синдромом. Али она није дефинисана једном особином. Она је ћерка и сестра, ученица и пријатељица. Она је глумица, редитељка, сликарка. Дете са сновима, талентима и емоцијама. Дете које жели исто што и свако друго дете – да буде виђено, прихваћено и вољено.Припреме почињу у мају.Пробе, учење текста, путовања између Кумановског села Речица и Скопља. Вања Стојановић је активна, упорна, окружена подршком породице. Пут је дуг и тежак, али мама и Вања верују у процес. Ово постаје нови изазов за целу породицу – вера у себе, вера у дете.И та вера побеђује.Вања износи главну улогу.Она је језгро представе. Своју причу преноси лутки која води епилог, остављајући публику са питањем: ко смо ми заиста и да ли нас други виде онаквима какви јесмо?Представа позива децу да размишљају о томе да идентитет није једна једина карактеристика, већ мозаик од свега онога што јесмо – и што можемо да будемо.Прихватање се учи. Различитост се живи. И свако дете има право на своје место у свету.Али Вањина прича се не завршава на сцени.Са само 14 година, улази и у свет моде. Носи креацију Елене Луке – хаљину која постаје њена омиљена. Иде у школу, са надом у бољи образовни систем, једнак и функционалан за све. Иако постоји бесплатан превоз, систем још увек не функционише онако како би требало.Потребна је подршка.Потребне су идеје, простор за социјализацију, спорт, игру, културу. Да деца буду виђена и прихваћена. Да не буду невидљива.Вања је активна и успешна.Можда не увек у свом граду, али Скопље јој је отворило врата и показало пут. Ускоро завршава основну школу, затим следи средња. А онда – велико питање: где су та деца после.Вања очекује промене.Јер зна да заслужује своје место под звездама.Ово је тек почетак.Почетак свега што следи.Очекујемо је поново –на кумановској сцении дуж модних писта.СРЕЋНО МАЛА ПОСЕБНА ДЕВОЈЧИЦЕ !
ПРИЛОГ 14: Винета Имери проглашена је најлепшом Ромкињом из Куманова за 2026. годину на традиционалном ромском балу, који се одржава поводом празника Василица. Догађај је организовао ансамбл “Рушит Шакир”, уз подршку градоначелника и Савета општине Куманово, а одржан је у ресторану Грациа.
ПРИЛОГ 15:А ШТА БИ БИЛИ БЕЗ РЕЧИ, БЕЗ ПИСАЊА, БЕЗ ОТВАРАЊЕ ДУШЕ НА ПАПИРУ, МАЛО О ПИСЦИМА, АЛИ НАШИМ !
Љиљана Тричковић, књижевница из Кумановa, живи доказ је да за стваралаштво никада није касно. Њен расказ „Љубав“, написан на кумановском говору, чита се широм региона и свуда дочекује снажним аплаузима.Љубав према књизи родила се још у детињству, у кући њеног деде, међу полицама пуним књига. Ипак, живот је дуго имао друге планове – рана удаја, мајчинство, посао, приватни бизнис и бројне обавезе оставиле су мало простора за уметност.Тек након пензионисања и тешких животних губитака, Љиљана се враћа себи и ономе што је одувек носила у срцу – писању. Од песама и конкурса, стиже до прве збирке поезије „Секогаш своја“, награђене на књижевним манифестацијама.Следе романи „Не ми ја допирај верата“ и „Прва замолив за љубов“, у којима отворено пише о љубави, вери, страсти и животу у мешовитој средини. Током пандемије, управо писање постаје њен спас и нови почетак.У књизи „Танц на дотраениот мост“ спаја поезију и прозу, док њени текстови налазе пут и до позоришне сцене, где публици доносе и смех и поруку.Данас је Љиљана Тричковић активна ауторка, оснивач удружења писаца и инспирација многима( Здружение на писатели и слободни уметници – Љиљана) Њена прича поручује једно – снови не старе, они само чекају да им дамо прилику. Љиљана није само писатељица – сцена је њено природно место. Публику осваја гласом, рецитовањем, певањем и глумом. Њени наступи су живи, духовити и емотивни, а контакт са публиком непосредан и снажан.Има ауторске скечеве који су препознатљиви и радо гледани. „Градско–сеоска пародија“ премијерно је изведена у Куманову, где је наишла на одушевљење публике, а потом је уследио и скеч „Дедо ће се жени“, који је изазвао смех и дуге аплаузе. Поред поезије и романа, њени текстови оживљавају на сцени, прелазећи из књиге у живу реч.Снови не нестају. Они само чекају свој аплауз.
ПРИЛОГ 16: Постоје аутори који не пишу да би објаснили свет, већ да би га ослушнули. У њиховим реченицама тишина има своје место, а бол и нада стоје једно поред другог без потребе да се правдају. Реч постаје простор сусрета — са собом, са другим, са оним што остаје неизречено. Такво писање не тражи пажњу, али је задржава; не намеће одговоре, већ отвара врата. У њему пад није крај, већ покрет, а крхкост постаје начин постојања.Ана Љубић је и медицинска сестра, и у њеном послу као и у стваралаштву постоји једна једина истина: понекад и једна реч је лек. Она пише и лечи речима — и управо то је чини посебном. Прва књига коју је замислила била је у свесци — „Детски сон“, као тиха жеља да се свет види очима детета. Потом је 2018. објавила „Ловец на соништа“, 2023. „Што ми остана од тебе“, а 2025. и збирку „И пад је лет“. За свој рад добила је више награда и имала бројне наступе, а иза ње стоје и драмски текстови, међу којима је и комедија „Што е кратко ама слатко“, као и прича за децу „Новогодишња чаролија“ — мали светови који носе велике осмехе.ОВУ СЕЗОНУ САМ БИЛА ВАШ ВОДИЧ КРОЗ МАГАЗИН КОМПАРАТИВ. НАДАМ СЕ ДА СТЕ УЖИВАЛИ БАРЕМ 30 МИНУТА, СВАКОГ ЧЕТВРТКА И НЕДЕЉУ. ПОМИСЛИЛА САМ ДА ВАМ ДУГУЈЕМ ОДГОВОР КО САМ ЈА И КРОЗ ОВАЈ МАЛИ ПРИЛОГ УСПЕЛА ДА ВАМ ОДГОВОРИМ.
ПРИЛОГ 17: Завршили сте гледање серије? Ево шта да радите следеће!Сви смо били ту, завршимо омиљену серију и онда нам је досадно. Прелиставамо рилсове који нам ништа не доносе Али ево једног бољег предлога:Одличне књиге за читање. Ако волите поезију, „И пад је лет“ је одличан избор.Али ево још неких примера који ће вам се свидети:„Кројач“„Букет жутих ружа“„Срећа је пити чај с тобом, Овај пут бирам себе ,….Књиге нам доносе више од забаве оне нас:опуштају и уче новим стварима развијају машту. Вратимо читање и позајмљивање књига у тренду!Књиге нису „старомодне“ ,оне су супер модерне!
ПРИЛОГ 18: У ТУ ЧАСТ ПРИ САМ КРАЈ ЕМИСИЈЕ УЖИВАЈТЕ УЗ СТИХОВЕ ИЗ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ И ПАД ЈЕ ЛЕТ
ПУСТИМО СРЦУ ДА ВОДИ, ОСЕТИТЕ РЕЧИ И ОСТАНИТЕ БЕЗ РЕЧИ
ДРАГИ ГЛЕДАОЦИ, СТИГЛИ СМО ДО КРАЈА 8 СЕЗОНЕ КОМПАРАТИВА. ЈОШ ЈЕДНА ЕМИСИЈА ЈЕ ГОТОВА АЛИ ВИ НЕ МОРАТЕ ДА БУДЕТЕ ! ЈА ЋУ САДА ДА СЕ ПРЕТВАРАМ ДА ЗНАМ ШТО РАДИМ, СВАКИ ХАОС ЈЕ БИО СА ОСМЕХОМ, ЈОШ УВЕК НЕ ЗНАМ ДА ИСКЉУЧИМ КАМЕРУ АЛИ ЗНАМ ДА ЈЕ ОВО БИЛО УЖИВАЊЕ.ХВАЛА ВАМ ШТО СТЕ БИЛИ УЗ НАС , ШТО СТЕ СЛУШАЛИ, СМЕЈАЛИ СТЕ СЕ, А ПОНЕКАД И ПИТАЛИ ШТА ЛИ ЋЕ САДА ДА КАЖЕ.. Ја сам Ана Љубић и ако сам вам данас улепшаша вече онда је моја мисија испуњена. Видимо се у новој сезони са новим причама. Будите радознали, љубазни, слушајте своје срце а понекад и своје маме. Хвала вам што сте нам посветили пажњу ове сезоне Компаратива. Често смо себе називали хроником недељних дешавања, много пута смо причали о културно-уметничком развоју и успесима наших спортиста, били смо помало сатирични, али увек за промоцију лепе речи, хуманости и правде.
До неке будуће прилике, на српском или чистом македонском језику, живели!
