Компаратив 54

Донација фестивала Куманово Мјузик Фестивал

Телевизор, компјутерску опрему и храну, донирали су организатори фестивала Куманово Мјузик Фестивал Дневном центру за особе ометене у развоју. Донација је намењена изградњи дела за сензор реинтеграцију, односно за сензор моторну собу за особе ометене у развоју. У соби, богатој квалитетним и модерним дидактичким материјалима радиће се на развоју њихових чула, односно, радиће се на њиховом бољем сналажењу и схватању простора.

-Са организаторима фестивала са Института за науку, уметност, културу и спорт и са Јард баром договорили смо се да помогнемо, да донирамо са циљем да направимо један едукативни аспект за особе са посебним потребама у овом центру. Надам се да ћемо овим путем направити један корак напред у односу на ову појаву и друге донације како би све ово могло да се изгради и подразумева се, да смо увек на располагању у односу донације – све док постоје особе које помажу и несебично дају идеје како да донирамо та средства – нагласио је Марјан Стевановски.

-Ово је већ 4. или 5. хуманитарна акција подржана од стране Јард бара, овог пута заједно са Хенгаут  фестивалом. За нас је било веома тешко да организујемо овај фестивал, међутим, надамо се да ће се у будућности наставити организовање ове манифестације и да ће бити више посетиоца.  Поред ове донације, знате да смо такође организовали донације и за спортске клубове, за пливачки и тениски клуб Тумба. Наш циљ је да подстакнемо, да пробудимо свест грађана како би се чешће дешавале ствари оваквог карактера – нагласио је Еманоил Ивановски.

Из Дневног центра за особе ометене у развоју нагласили су да ова донација има велики значај за њих.

-Желео бих да се захвалим донаторима за ову лепу донацију која ће нам бити од великог значаја за спровођење наших програмских задатака.  Искористио бих прилику да донаторима пожелим успех у раду и бољу бизнис климу. На овај начин смо доказали још једном – као Дневни центар да ћемо и у будуће наставити са изванредном сарадњом са невладиним сектором, бизнис центрима као и са разним институцијама у циљу веће социјализације особа које су корисници и њихом већом интеграцијом у друштво – изјавио је Ивица Благојевић.

Иначе, у Дневном Центару за особе са посебним потребама регистровано је 26 корисника.

 

Одржана манифестација Поткозјачки литературни сусрети

Реномирани песници и писци из Македоније учествовали су на манифестацији Поткозјачки литературни сусрети, која се одржала у Занатском дому. Манифестација која је у прошлости окупљала литературни врх балканске књижевости, последње две деценије је обновљена од стране удружења Јустиција са центром за култоролошке студије, а под покровитељством општине Куманово и подршком Културног центра.

Манифестација је отворена од стране председнице савета Општине Куманово, Атине Мургашанске,  која је нагласила да је из ранијих козјачких сусрета произашло много уметничког стваралаштва и дружења, али и размене искуства са писцима из бивше Југославије.

-Поткозјачки сусрети нису били само песничка мнифестација – већ престижна културна манифестација на нивоу целе бивше Југославије. Била је заиста велика част и задовољство бити део одабраних учесника, дружити се врхунским писцима из Македоније и бивше Југославије. Видим да и након толико деценија – неуморно перо неких учесника још увек није престало да ствара, а видим и неке са којима смо раније учествовали – изјавила је Атина Мургашанска.

Присутнима се обратио и професор доктор Мишел Павловски из Културног Центра и културолошких студија.

-Ја сам убеђен да ће Козјачки сусрети са подршком друштва и квалитетом македонске литературе у наредним годинама успети да постигну и превазиђу сјај најбољих манифестација које су се раније одржавале – изјавио је Мишел Павловски.

Са овом манифестацијом почињу активности у оквиру новембарских дана у сусрет Дану ослобођења Куманова, 11. новембра.

 

ЈП Чистоћа и Зеленило сређује зелене површине

Екипе јавног предузећа Чистоћа и Зеленило раде на постављању нових садница на улицама 11. октобар и на булевару Октобарска револуција – нагласио је приликом гостовања у емисији Став, директор Даниел Стојчевски.  Он је рекао да ће се потрудити да у наредном периоду поставе нове саднице на свим зеленим површинама на нивоу општине. Обухватиће се раскрсница међу булеварима Трећа македонска ударна бригада и Октобарска револуција и наставиће се ка насељу Гоце Делчев. Планирано је да се среде оба трга, где је већ постављен и нов систем за наводњавање.

-Ми имамо више зелених појаса у граду које је веома тешко одржавати због недостатка воде за одржавање и заливање истих. Већ смо расписали тендерски поступак и поступак за стварање бушотина у одређеним деловима града где ће те бушотине користити за наводњавање зелених површина – изјавио је Даниел Стојчевски, директор ЈП-а “Чистоћа и зеленило”

Стојчевски је нагласио да покушавају да поставе систем кап по кап у самим жардињерама како би саднице биле лепше.

-У наредном периоду бавићемо се постављањем два нова дрвореда на улици Тоде Мендол, где се у овом моменту граде нови тротоари и на улици 100 у насељу Карпош, где је завршено постављање новог тротоара. Ову акцију ћемо спровести заједно са Општином – изјавио је Даниел Стојчевски, директор ЈП-а “Чистоћа и зеленило”

Директор Чистоће и зеленила је нагласио да је само у прошлих 5 месеци очишћено више од 30 дивљих депонија.

 

Санирани дефекти на цевоводу

Екипе Водопривреде “Кумановско – Липковско поље” са ЈП-ем Водовод провераваће да ли постоје дивља прикључивања  на цевоводу од Липкова до филтер станице. Нелегални прикључци су већ евидентирани на цевоводу за наводњавање, обавештавају надлежни.

-Добили смо информације од стране грађана Општине Липково и Куманово да постоје дивљи прикључци на цевоводу на систему за наводњавање. Са јавним предузећем Водовод смо одлучили  да у пролоће проверимо и одстранимо те прикључке. Ове године, односно, од јануара, од како сам ја овде, нема проблема у снабдевању водом јавног предузећа Водовод, односно филтер станице. Свакодневно комуницирамо, тако ће се и наставити у будућности – изјавио је  Оливер Илиевски.

У прошлом периоду Водопривреда “Кумановско – Липковско поље” радило је на санирању кварва на мрежи за наводњавање и снабдевање водом.

-Још увек имамо проблеме, решићемо их у наредном периоду. Имамо проблем са набавком шибера за шахте. За њих желимо да поднесемо захтев у Управи за водопривреду у Министарству пољопривреде. Обећали су нам да ће нам помоћи што се тога тиче и надамо се да ћемо следеће године бити још бољи у снабдевању водом – изјавио је  Оливер Илиевски.

А, за отклање осталих регистрованих проблема на бранама Глажња и Липково у будуће Водопривреда  “Кумановско – Липковско поље” ће аплицирати на инвестиционим програмима  владе.

-Бране Липково и Глажња су у стабилном стању. Ми смо ове године на грађевинскм факултету направили елаборат. Указали су нам на неколико проблема. У наредном периоду направићемо елаборате за сваки проблем понаособ и аплицирати на програмима инвестиција владе. Бране су у и даље у функционалном стању, количина воде у бранама довољна је и за наводњавање и за пиће за град Куманово, а надамо се да ћемо у будуће поставити водоводну мрежу и у општини Липково.

Капацитет бране Глажња-Липково износи 24 милиона кубика воде.

 

Нових 1600 стечајаца ће бити обештећено

Више од 1600 стечајних радника на новоу државе ће бити обухваћено са допунама Закона за стечајце, обавештвајау надлежни из удружења УНИТ. Посланици су усвојили предлог – закона за материјално обезбеђивање незапослених особа због приватизације предузећа чији је већински власник држава, који је у скраћеном поступку предложен од стране групе посланика. Овом допуном ће више од 8.000 стечајних радника бити материјално обезбеђени од стране државе до њиховог пензионисања, каже Лилјана Георгиевска из Удружења УНИТ.

-Ово ће бити веома значајно за стечајне раднике који испуњавају све друге услове, а само због воље, кривице или због тога што су сами напустили посао. На пример, радници Монопола морали су сами да напусте посао због здравтвеног осигурања. Очекујем да више од 1600 стелајних радника буде обештећено на нивоу државе, изјавила је Лилјана Георгиевска.

Незапослене особе које имају право на новчану надокнаду су особе које су биле у радном односу у предузећима чији је већински власник држава најмање 15 година, што се повезује М1 и М2 обрасцима, особе којима је радни однос престао на основу стечаја, ликвидације или технолошког вишка у предузећу   чији је већински власник држава, која су приватизована али су задржала свој матични број у складу са законом, особе које на дан подношења захтева имале најмање 52 године, што се односи на жене и 55 година за мушкарце; радни однос овим особама је престао најкасније до 30. јуна 2017 године; особе које су оствариле право на новчану надокнаду након 1. јануара 1995. године. Одстрањен је услов за особе које након остватривања права на новчану надокнаду нису биле запослене на неодређено време, односно онима којима није радни однос престао њиховом вољом и кривицом, како не би постојала препрека да стечајни радници остваре право на новчану надокнаду.

Најкомпликованији у Куманову су они који су раније били запошљени у предузећима Житомел, Монопол,  Зик, Кожара и Чик, објашњава Георгиевска. Закон ће важити до 31 децембра ове године. Грађани могу до тада поднети захтеве и на тај начин је предвиђено за све стечајне радника по 8.953 денара, за шта је од буџета издвојено 171 милион денара.

-Желели смо сада да са овом допуном унесемо и допуну са матичним бројевима, међутим, нема пара у буџету, тако да ћемо чекати на рабаланс буџета. Нећемо оставити стечајне раднике који су радили у фирмама  и који су до краја остали у истим фирмама, а којима је промењен матични број, за њих биће још једна допуна – средином новембра или почетком децембра месеца – изјавила је Георгиевска.

Укупно, до 21. августа – 6.498 стечајних радника је остварило права на матријалну надокнаду. Сада се број повећао за нових 1.600. Уколико буде усвојена и допуна са матичним бројевима, коју је најавила Георгиевска, у том случају ће бити обештећено око 10.000 стечајних радника на нивоу државе.

 

Активности пројекта БЕСТ у Француској

Промоција једнакости у образовању за све који су укључени у њему, без обзира да ли је реч о ученицима са посебни образовним потребама или не, стицању нових вештина – које имају наставници како би радили са овом децом, али и упознавање са људима из других држава због будуће сарадње  и размее идеја – су циљеви пројекта БЕСТ – који реализује Дневни центар Порака наша, основна школа Толи Зордумис и средња школа Киро Бурназ са још четири партнерских организација и школа. У оквиру пројекта “Најбољи ученици преко најбољих професора” – представници из КУманова су се вратили из Француске са надом да ће реализација овог пројекта допринети самој инклузији као процесу да се унапреди практично. Дефектолог из Пораке наша, Фросина Симоновска, наглашава да је подизањем јавне свести потребно указати на то да је сваком детету  место у инклузивној друштвеној средини.

-Оно што смо закључили у Паризу је да су заиста потребни дефектолози који могу изаћи у сусрет деци са посебним потребама, потребни су нам асистенти у настави који ће помоћи у самом инклузивном процесу и потребна су нам средства и материјали  који би учинили наставне садржине лакшим за савлађивање. Закључили смо и разговарали много у односу на јавну свест, закључили смо да је потребно радити на подизању јавне свести, односно потребно је радити на томе да различитост буде прихваћена као један друптвени процес, изјавила је Фросина Симоновска.

На радионицама у Француској било је речи о томе, како, помоћу које форме и метода да наставници лакше препознају дете са посебним потребама и шта да учине како би постигли већи успех код одређене категорије, каже пројектини координатор из основне школе ” Толи Зордумис”, Наталија Спасовска.

-Сви наставници у редовној настави сећамо се проблема у нашем одељењу када смо имали дете ометено у развоју. То изазива некакв дисбаланс, некада зато што они имају другачије потребе. Ми ово не бисмо смели да третирамо као некакву препреку или да то дете искључимо, напротив, потребно је радити са том децом, наћи начина како да лакше буду прихваћена од стране околине, како да постигну успех – Наталија Спасовска, пројектни координатор.

-Инклузија је процес који траје и у складу је са Законом за основно образовање у Републици Македонији. Родитељи имају право да своје дете са посебним потребама упишу у редовне школе, а то значи да смо ми дужни да створимо мере за дете. Дужни смо да изађемо у сусрет самим потребама и могућностима и потенцијалима које дете са посебним потребама поседује. Сама инклузија биће индикатор за то шта значи дискриминација и шта значи различит приступ када се ради о деци да посебним образовним потребама, изјавила је  Фросина Симоновска.

Кооринатор пројекта је Француска национална асоцијација Култура 21, у коме су осим Македоније и Француске – партенри и организатори и школе из Пољске и Румуније.

 

Концерт „Пензионери за свој град“

“Пензионери за свој град” – наслов је концера поводом обележавања 11. новембри, Дана ослобођења Куманова, који је организован од стране Удружења пензионера. На 18. манифестацији  по реду наступили су пензионери из КУД-а Ђоко Симоновски, Удружењ епензионера из Кочана  и из Зајечара, из Републике Србије.

-Вечерас ће наш хор учестовати са три нумера, имамо солисте и дуете који ће обогатити програм, имамо наше фолклористе, али овог пута немамо фолклорни сплет, већ имамо једну нумеру коју смо обновили, а реч је о нумери Билјана платно белеше, један наш сплет са којим смо учествовали у Љубљани, пре осам година када су македноски пензионери први пут направили удружење са словенским удружењем пензионера – истакла је Славица Ламбаша.

Из Културно-уметничког друштва Зајечар нагласили су да им је част што имају могућност да наступају пред кумановском публиком.

-Баш ми се свиђа град, посетили см осва места која смо могли да посетимо, чак је и лепши од нашег града. Ми смо културно- уметничко друштво из Зајечара које постоји 33 година и најстарије је код нас. Путуемо доста у држави и иностранству, добијамо награде. Ми смо једно од најстаријих удружења, сви играмо, дошли смо овде јер волимо Македоију, волимо људе, рекла је председница друптва Димитринка Петров.

Из Удружења пензионера Куманова, нагласили су да ће и наредне године кумановци имати прилику да уживају у још богатијем програму.

Коментари

коментар(и)