Компаратив 45

Расте број хранитељских породица

Број хранитељских породица које брину о деци без родитеља у Куманову се повећава, захваљујући националној кампањи коју спроводи Министарство рада и социјалне политике и УНИЦЕФ.

Као што је поручила директорка Међуопштинског центра за социјални рад, Александра Арсовска, у току прошлог периода смањен је број деце смештених у великим институцијама, а до краја године, очекује се да сва деца буду смештена у хранитељским породицама или у мањим групним домовима.

-Наша обавеза и дужност је да сваком детету обезбедимо оно што му је потребно, односно да уочимо да ли конкретном детету треба одређена врста неге. Сва деца која имају потребе за било каквом негом, да ли је у питању хранитељска породица или институција, добро су збринута. Међутим, у току рада, свакодневно се јавља потреба одређених лица, односно, потреба деце, која остају без родитеља и родитељске неге, родитељи немају тренутно капацитета да у тренутку обезбеде правилни психофизички развој, васпитање и образовање, као разултат здравственог, менаталног или психофизичког развоја или као резултат њиховог криминалног понашања, јавља се потреба о збрињавању малолетне деце  – рекла је Арсовска.

Као што је поручила руководитељка Међуопштинског центра у Куманову, потребно је да заинтересоване хранитељске породице поднесу захтев, да прођу обуку и да на тај начин постану део система хранитеља са циљем да буду на располагању – уколико се јави потреба за хитним смештањем детета.

Од државе, за бригу о деци, хранитељи неће добити само новчану помоћ, већ помоћ било које врсте.

-Потребно је најпре да су пунолетни, да им није одузета дозвола за рад, да су психо-физички здрави, да имају решење о стамбеном питању. Најпре, реч је о томе да није приоритет материјална корист, већ љубав и жеља да се брине  о детету које има потребу за бригом и породицом. Свакако да хранитељске породице добијају новчану надокнаду за бригу и смештај малолетног лица – додаје Арсовска.

Директорка Арсовска се нада да ће у се у наредним годинама законски кориговати новчана надокнада коју добијају хранитељске породице.

Ново руководство КК Куманово

Кошаркашки клуб Куманово и је и званично добио ново руководство у сусрет новој сезони у Првој македонској кошаркашкој лиги.

Александар Крстевски Крсто званично је нови председник клуба и извршни члан обора директора заједно са још 10 особа, који ће бити неизвршни чланови, а то су Александар Тушевски, Драган Петровски, Александар Јакимовски, Дамир Вујадиновић, Иван Ангеловски, Ненад Стојановски, Оливер Стефановски, Виктор Божиновски, Младен Давидовић и Иван Анастасовски.

-Ово су 11 чланова новог састава одбора директора Кошаркашког Клуба Куманово 2009, у складу са одлуком Скупштине, она је овластила овај управни одбор да у будуће може имати до 15 чланова, што је законски максимум по Закону о трговинским друштвима, међутим, о томе ћемо причати на наредним седницама, с тим што ће таква одлука бити потврђена на првој седници скупштине друштва – рекао је Виктор Божиновски.

Још један новитет ове сезоне у Кошаркашком Клубу Куманово биће и Координационо тело за развој кошарке у клубу, које ће имати 16 чланова.

-Тренутно имам предлог за 6, а то су Славиша Станојевић, Дамјан Митевски, Бошко Тасић, Димитар Ковачевски, Драган Трајковски и Никола Вучковски који би могли да кооптирају у Кординационом телу за развој кошарке у Куманову. Ово тело се може на следећем састанку допунити помоћницима и спонзорима кошарке – рекао је Александар Крстевски.

Одржана је и Скупштина акционара Кошаркашког Клуба Куманово, где је донешена одлука о избору нових чланова одбора директора, усвојени су завршни рачуни и финансијски извештаји за 2017. годину и одређене су измене и допуне статуса акционарског друштва у складу са Законом о трговинским друштвима.

“Ожалошћена породица” у кумановском позоришту

Аматерски драмски студио “Дечији свет” под руководством Магдалене Ризове Черних је у позоришту “Комедија” извео представу “Ожалошћена породица” Бранислава Нушића.

Педстава је црни хумор, који описује људе и друштво, каже јединствени кумановац у представи, Николај Павловски, чија је идеја била да се представа премијерно изведе у кумановском позоришту.

-Осликава менталитет наших људи, описује их као карикатуре, зато што у нашем друштву људи су спремни да и преко смрти дођу до користи или новца. Дошли смо сасвим случајно на идеју да спремамо ову представу, договорили смо се, окупили, нашли још тројицу глумаца који су нам фалили и припремили смо представу – изјави Павловски.

Представа ће имати хуманитарни карактер и новац ће бити дониран породицана или лицима са посебним потребама.

-Мени је част и задовољство да учествујем на пројекту који има хуманитарни карактер и мислим да је неопходно проширити хуманост код нас и осећам се прелепо и драго ми је што смо се окупили и што смо урадили нешто што ће помоћи некоме – изјавила је Анастасија Ташковска, глумица.

-Поред тога што ми је огромна част и задовољство што сарађујем са овим људима, који представљају битан део мог живота, зато што су ме они научили да најпре будем човек, желим да овом представом подстакемо младе људе, који имају амбиције, не само за позориште, за било шта, за филм, музику или спорт – да се осмеле, да направе први корак и да почнемо да мењамо свет на начин на који желимо – каже Борјан Изенделов.

Сви глумци су млади глумци, али истичу да је задовољство бити део позоришне уметности, а још веће задовољство што ће преко представе многе мотивисати да помажу онима којима је помоћ најпотребнија.

-Ја сам веома срећна, будући да радим оно што волим, и што ћу помоћи некоме коме је моја подршка веома потребна и само желим да кажем јавно да се захваљујем Николају, који је направио ову екипу и што смо део овог процеса због те деце којима ћемо помоћи и живимо у овом процесу као аматери, али и као људи који воле позориште више од свега – изјавила је Мина Јелушић.

Након једномесчне припреме, представа ће бити изведена суботу у 20 часова, односно, вечерас, а карте можете купити у самом позоришту Куманово по цени од 50 денара.

“Хајде, још једна за уз пут”

Представа “Хајде, још једна за уз пут” аутора Харолда Пинтера, премијерно је приказана у кумновском позоришту, а извели су је млади глумци из Куманова, чланови кретања Теактер студиа.

Представу је режирао глумац Горан Илић, а на малој сцени пред кумановском публиком играли су Мишо Димитриевски, Давид Илић, Матеј Стојковски и Никица Јановски.

Представа је била тешка, чак и за искусније глумце, изјавио је Горан Илић – као први утисак са представе.

-Дошли смо од прилике до циља, оно што смо планирали, то смо направили, колико је то успешно, да ли је добро или не, то ће рећи публика, показаће време. Ја мислим да је ово ипак, један квалитетан производ из више разлога. Први је посвећеност коју су имали млади глумци док је трајао овај процес од месец и по дана, што је заиста похвално и то је јединствена формула како се креира један успешан производ. Неопходно је показати посвећеност и доста труда и рада, не можеш се ослонити само на таленат. Таленат, не знам шта је то, изјавио је Горан Илић, режисер представе.

Глумачка екипа је задовољна премијером и реакцијама публике, као што су истакли, било је напорно, али са много љубави.

-Задовољан сам премијером. Могло је мало боље, али добро, довољно је. Увек може боље, алу увек може и горе, тако да сам генерално задовољан, изјавио је глумац Мишо Димитриевски.

-Ја сам искрено задовољан, позивам све који нису могли стићи да дођу на премијеру, да дођу на следећим извођењима, чекамо их са пуним срцем. Било је напорно, али са огромном љубављу и као и увек сваки посао који се ради с љубављу, увек рађа успех – изјавио је Никица Јанковски.

Позитивне реакције је имала и публика која је била задовољна и представом и глумачким саставом.

-Одлична представа. Заиста ми је било задовољство да будем на овој премијери, посебно зато што је екипа млада. Свака част режији и нашем Горану Илићу, а и све похвале младој екипи и њиховој глуми.

-Деца су одлична, млади ентузијасти, одлично, немам речи.

-Одлична представа, заиста одлична, прекрасни млади глумци, будући глумци и заиста мислим да се Куманово може поносити оваквим талентима у позоришту.

Сви они који нису могли да погледају премијеру, могу набавити улазнице на продајном месту Позоришта Куманово. Репризе ће се одиграти 3. и 5. септембра. Ускоро, као што је најавио глумачки тим, представа ће бити одиграна и у Скопљу.

Побољшање природног прираштаја

Укупно 270 беба је рођено у априлу, мају и јуну ове године у подручју Општине Куманово, а умрло је 230 лица, природни прираштај износи 40, показују подаци Државног завода за статистику.

Ово представља значајно побољшање у поређењу са првим месецима 2018. године, када је природни прираштај у Куманову био негативан.

Побољшање постоји и код броја скључених бракова. У јануару, фебруару и марту скључено је 103 бракова,  док је у другом тромесечју 172 пара ступило у брак. Бележи се и пад развода, односно, регистровано је само 6 у поређењу са 24 из прва три месеца.

Највиши природни прираштај од шест општина Североисточног региона, бележи општина Липково, где је рођено 97 беба, а умрло 33 грађана. Постоји само један развод и 51 пар је ушао у брачну заједницу. Тамо је природни прираштај и даље позитиван и износи 64.

Најмање деце рођено је у Општини Старо Нагоричане, само четири. Умрло је 18 особа, са негативним природним прираштајем, који износи -14. Нема развода, а скључено је три нових брачних заједница.

Највећи негативни природни прираштај има Кратово, -18. У овој општини у другом трмесечју родило се 14 беба, а умрло су 32 особе. Скључено је 16 бракова, а  разводи нису регистровани.

Без развода је и Општина Крива Паланка, где су склопљене 32 брачне заједнице, родило се 34 беба, а умрло је 46 особа, природни прираштај остаје негативан.

Негативни природни прираштај бележи и Општина Ранковце, где се родило 8 беба, а умрло 16 особа. У овој општини склопљено је 16 бракова.

У  ниједној од шест општина није регистрована смрт новорођенчета у овом периоду.

Став стечајних радника у вези референдума

Стечајни радници из Куманова заузимају унифицирани став у односу на рефендумско изјашњавање које предстоји на крају следећег месеца.

Као што је поручила Лилјана Георгиевска, председница Удружења “УНИТ”, у наредном периоду разговараће се са свим стечајцима у држави са циљем да се утврди које је њихово мишљење о референдуму, након чега ће бити познат њихов став.

Очекује се да се стечајни радници изјасне позитивно у односу на промену имена која је услов за улазак у ЕУ И НАТО, а активно ће се укључити и у референдумску кампању.

-Да, укључићемо се у процес кампање, због нашег става, ићиће се од града до града, разговараће се са стечајним радницима како бисмо видели ко ће изаћи, а ко не, да ли ће бити за или против. Ја се искрено надам, да би било позитивно, зато што имамо скоро 9.000 стечајних радника који требају бити обавештени до септембра, тако да се надам најбољем, али ништа се не зна. Изаћићемо јавно са ставом, надам се убрзо, до 10. – знаће се став стечајних радника у вези референдума – изјавила је Георгиевска.

До сада, више од 700 стечајних радника из Куманова је обештећено, а са допунским изменама закона, Георгијевска се нада да ће овај број до краја године бити већи.

-Овде нећемо стати, захтеваћемо још један закон, како бисмо видели ко ће остати и како бисмо могли за те људе да се побринемо. Када стечајни радник добије решење, одмах наредни месец моћиће да очекује исплату, нормални су услови, те на пример, ако сам аплицирала септембра и добила решење, већ у октобру бићу исплаћена – додаје Георгиевска.

Иначе, стечајни радници, до сада су увек подржавали Социјалдемократски савез када су избори у питању, па ће се вероватно позитивно изјаснити и на предстојећем референдуму.

Четрнаести пут одржан Фестивал тамбуре у Куманову

На градском тргу у Куманову одиграло се 14. издање Тамбурашког фестивала, а прво вече било је посвећено 35-годишњем јубилеју естрадне каријере уметника Нина Величковског.

Велики број Кумановаца имао је могућност да ужива у музици “Кумановских тамбураша” и Нина Величковског, као и у песми Виолете Томовске, Маргице Антевске, Октету Куманово, Науму Петревском, Сандри Милковској, као и у наступима тамбурашких оркестра “Велос” из Новог Сада из Републике Србије и “Пријатељи” из Скопља.

Од како је 1983. године композитор Миодраг Божиновски открио потенцијал Нина Величковског, он почиње да наступа са Октетом Куманово, када и снима прву песму “Кажи ми Лено душо”. Након 35 година, Величковски каже да је срећан човек  и да се поноси тиме што је створио песме које су обишле цео свет.

-Учио сам се, покушавао сам да створим песме онако као што су ми говорили, да употребим стихове Љубе Цветановског, Огњена Недељковског, са композиторима Миодрагом Божиновским Мичом, Милетом Барбадовским, Копровим, Љупчом Трајковским, да не набрајам, али сви они који су ми помогли и стали иза мене на неки начин сам желео да им се одужим, ово је сублимат онога што сам стварао 35 година – изјавио је Величковски.

Са жељом за новим песмама, колеге које су наступале, честитале су Нину љубилеј од више од 3 деценија. Али, смрт дугогодишњег пријатеља и колеге Драгомира Шојића је и на фестивалу измамила сузе на Ниновом лицу, који је рекао да његов наступ посвећује Шојићевој каријери.

-Ја, могу рећи сада, припремам се емотивно и спреман сам да заиста да се Шојићу храбро и достојанствено одужим за пола века пријатељства и за све оно што је урадио за мене. Надам се да ће ме ова емоција одржавати да и на сцени будем храбар да певам што је могуће боље –  рекао је Величковски.

И ове године се овај музички фестивал организовао под покровитељством градоначелника и Савета Општине Куманово, као и уз помоћ скромне финансијске помоћи Министарства културе.

-Пре неки дан смо разговарали са нашим Шојићем. Његове песме, као и дела маестра Божиновског, вечно ће остати међу нама, будући да смо ми Кумановци, посебни по свом духу, темпераменту и карактеру. Зато смо и створили овај Тамбурашки фестивал и вечерас смо овде по 14. пут, како бисмо показали боемски кумановски дух, оно што је суштина кумановске чаршије, кумановског корзоа, а баш ви, старији – то боље знате од нас млађих – рекао је Максим Димитриевски.

Иначе, на 14. издању Фестивала тамбуре наступали су “Кумановски тамбураши” са солистима Сандром Милковском и Нином Величковским, Тамбурашки састав Рубато из Пожеге, из Републике Хрватске, Градски тамбурашки оркестар из Пљевље из Црне Горе са солистима Нином Стругар, Дејаном Шкулетићем и Мугдином Нухановићем, као и тамбурашки оркестар Велос из Новог Сада, који је победник Светског тамбурашког фестивала.

Коментари

коментар(и)