Иван Бећковић је за новембарско издање часописа Слово као уводну реч имао следеће: Постоји она прича о човеку који се сваког дана моли Богу на Зиду плача у Светом граду. Моли се да стану ратови, да се људи међусобно чују, поштују. И када су га питали, какав је одговор на све те молитве, рекао је: никакав, као да причам зиду. Не обраћамо се ми зиду, већ вама поштовани гледаоци, јер умете да препознате лепу писану реч, макар и сатирично изражену, и зато што све док има Срба у Македонији, и поред тога што њихов званични број неки сматрају статистичком грешком, и ми и Беќковиќ знамо да имамо коме да се обратимо. И не смемо ни помислити да говоримо зиду.
Прилог 1.Најстарији манастирски комплекс на североистоку, који се налази у близини села Сув Орах, годинама је остављен да пропада. Иако је група грађана самоиницијативно формирала одбор који од 2016. године одржава и уређује манастир Ваведења Пресвете Богородице, неопходна је хитна интервенција на крову, као и на старијем конаку, изграђеном у време када је светиња била у 14. века, а који може бити потпуно уништен. Донацијом хуманих грађана обновили су новији конак. Тражили су, али нису добили дозволу за реконструкцију старијег конака који је под заштитом државе. Према подацима Института за македонску књижевност, у 16. веку се овде у Карпину налазила чувена скрипторска школа. Овде је живело 300 монаха, а оригинални рукописи се и данас налазе у Москви, Софији и Београду.
Изјава 1: ТРАЈЧЕ ДИМИТРИЕВСКИ – САМОИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР
Ту смо на одржавању, самоиницијативни одбор, договарамо се шта да радимо заједно са мештанима из околних села. Манастир је на средини између три села, у атару Сув Ора, Дренак, иза мене је село Аљинце, на једној страни Кратов Страцин. Почели смо негде 2016, 2017 јер смо видели да је јако запуштено, зарасло, сви који су дошли су рекли да овде ништа није сређено, шта ћемо. Пут је био веома непроходан, али смо се снашли, дошли са машинама, механизацијом, са тракторима, џиповима. Комплекс може да процвета ако нам помогну држава, црква, мештани, добронамерни људи који желе да донирају. Полако поправљамо ову кућу, сад је на реду кров. Највише од свега водимо рачуна да буде чисто.
Наш циљ је да привучемо више људи, долазе планинари, долазе мештани који живе у иностранству, заинтересовани су за посету. Имамо Фејсбук страницу и Инстаграм налог Манастир Карпино, преко њих видимо велико интересовање. Уз помоћ општине Старо Нагоричане пут, као највећи проблем, већ се решава. Овај пансион је новији и имамо дозволу за реновирање. Кухиња је спремна, сада су обезбеђена и врата, прозори, кревети да људи који долазе да преноће, да се друже за викенд. Међутим, тај други конак који је истоветан као и манастир из 14. века је заштићено културно наслеђе, Министарство културе, Национални конзерваторски центар, црква, не знам још ко то чува, али знам да унутрашњи део мора бити реконструисан што је пре могуће .
Изјава дечко бр.2: ДЕЈАН СПАСОВСКИ – САМОИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР
Многи донатори зову за овај хостел, али не знају како то да ураде, неко хоће да да паре, али мора да иде преко цркве, хоће да помогну материјалом за рад, али ми не смемо да градимо, заштићен је и потребне су посебне дозволе. Отишли смо код владике и рекао нам је да треба знати шта се дарује, да ли је новац или друга средства, да прођемо кроз цркву и добијемо одобрење од њих, али је потребан и општински печат, табла, не верују да смо ми ти који градимо. Свака донација као да пада у воду, јер немамо никакву грађевинску дозволу. Повратници из Аустралије, чији су корени одавде, седе у жељи да помогну, али су скептични јер су некада давали, а ништа није реализовано. Сада немају вере ни у шта.
Прилог 2: Манастир Туман налази се на девет километара удаљености од Голупца, у подножју голубачких планина, окружен шумом, на левој обали Туманске реке, што самој светињи даје посебну лепоту. Пет векова након представљења. Преподобног Зосима, јасно је зашто је свети подвижник изабрао за свој усамљени и молитвени живот баш такво место, скривено од људи и у потпуности погодно за молитвено тиховање. Амбијентална лепота са једне и духовни мир са друге стране, те прису-ство светиња, манастир Туман чини вредним како у духовном тако и културно-историјском смислу. Као ретко која светиња, овај браничевски манастир оставља диван утисак свакоме ко се у њему нађе, пленећи својом лепотом и окружењем у коме се налази, надасве будући сведок вере и труда једнога народа, као и светионик за будуће Божије Царство. У њему се на чудесан начин про-жимају парадоксалне чињенице вере, из будућности саткана историјом извире садашњост, у цен-тру свега имајући човека и његов однос са Творцем.
Како је изгледала црква и комплекс манастира Тумана при своме настанку није могуће утврдити. Зна се да је кроз читав средњи век и турско ропство манастир носио бреме страдања са својим на-родом, бивао је пљачкан, рушен и паљен, али је као и народ увек обнављан јер је његов духовни значај у том раздобљу био несагледиво велики. Са једне стране подсећао је страдалне на славну прошлост народа, Цркве и државе, а са друге, важније и јаче, опредељивао је народ за обећано Царство Божије и сведочио благоверним хришћанима о њему, бивајући тако неразрушив бастион вере.
О настанку и имену манастира Тумана нема сигурних сведочанстава, сва се она јављају доста ка-сно (XIX век) и чине у основи записано и од заборава отргнуто усмено предање.
Ако се ослонимо на народно сећање које је до дана данашњег живо у широј околини манастира, Туман је настао као задужбина косовског јунака Милоша Обилића, за кога се сматра да је живео и владао делом данашњег Браничева.
Пред Косовски бој манастир још није био довршен па је Свети кнез Лазар позвао свога властелина да прекине зидање светиње речима „Ту мани“ од чега је изведено име манастира.На удаљености од око 1 км од манастира Тумама, дубоко у густој и древној шуми, налази се на далеко чувена испосница Светог зосима. У стени која доминира читавим крајем налазе се две печине, повезане уским пролазом. У једној од њих живео је, док се у другој молио преподобни На удаљености од око 1 км од манастира Тумама, дубоко у густој и древној шуми, налази се на далеко чувена испосница Светог зосима. У стени која доминира читавим крајем налазе се две печине, повезане уским пролазом. У једној од њих живео је, док се у другој молио преподобни осим. Данас је на месту молитвене келије Светога уређена капела. У пећинама је сачуван накит и оне су готово недирнуте људском руком.Покрај испоснице налази се чудотворни извор, а иза њега прелеп шумски водопад.
Последњи становник овог светог места био је схи-синђел Пахомије, које је мученички пострадао 1965. Године и сахрањен је на монашком гробљу манастира Тумана.
И поред лоших временских услова верници из многих крајева сабрали су се на Св. Литургији за празник Св. Нектарија у манастиру Туману. Од 2017. године када је делић моштију благословом и љубављу вл. Георгија стигао, у манастиру се служи и света тајна јелеј освећења.
Прилог 3 Прикључивањем школских спортских сала на гасификациону мрежу или уградњом топлотних пумпи у спортске објекте, које су много економичније од потрошње електричне енергије, убудуће се решава проблем загревања спортских сала у школама које су додатно изграђене и које су ван школских зграда. Према речима начелника сектора за образовање у Куманову Александра Јовановића, ово је решење за грејање ових објеката. Свестан је да се и ове године, као и претходних, настава физичког и здравственог васпитања изводи у хладњацима, али према његовим речима, додатни грејни блокови, познати као тајфуни, велики су потрошачи електричне енергије и нису безбедни. за студенте.
Изјава АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЌ, РУКОВОДИЛАЦ СЕКТОРА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ У КУМАНОВУ
Како сте сами рекли, те спортске сале су изграђене касније, касније од самих школских зграда, и наравно школе имају централно грејање без обзира на то који енергент користе, али та котларница не може да загрева додатне просторије које су огромне, видите. овде је реч о спортској хали као целини спортског терена, који треба да се греје. Други сегмент су најчешће директори као представници правних лица, односно основних школа. Енергетска криза прошле године је учинила своје, до почетка ове године исплаћивана су енергетска средства из прошле школске године, јер је цена гаса доста скочила, затим су повучени и нафта и пелет, све је то допринело рашчишћавању дугове из претходних година, али се сада, са кризом, поново задужио, што значи неблаговремено плаћање фактура. Већ сам говорио о наменском блок гранту, колико он покрива, а други аспект је проширење мреже за гасификацију. Шири се, али тамо где нема услова да се неке школе прикључе на гас, то је проблем. Неки директори су донели тајфуне, али са прошлогодишњом енергетском кризом за коју мислим да ће се наставити и ове године, она није одржива и мислим да та тела нису безбедна за ученике.
Слово:
Књига Милутина Станчића Заборављена земља – Записи о Македонији, има вишеструко драгоцјена значења и указује на бројне болне истине и необориве чињенице. Изнад свега, обавјештава нас, подсјећа и опомиње на постојање важних, а заборављених или скрајнутих српских трагова на просторима ове митске земље.
Књига која се налази пред нама, „Записи из Македоније“, аутора Милутина Станчића, једног од оснивача Српског културно-информативног центра „Спона“ у Скопљу, најбоља је потврда за нашу трагичну уводну констатацију. На први поглед, осмишљен као збирка надахнутих лирских записа о траговима заборављеног српског идентитета на простору Македоније, рукопис је заправо много више од тога. Можемо га читати и као путописну прозу са бројним описима путничких слика, занимљивих људи и живописних крајева из различитих области Македоније, од Пчиње и Повардарја, до Пелагоније, Прилепа, Битоља, Охрида, Струге, Дојрана, па све до Гостивара, Кичева, Тетова и Шар-планине на западном крају тог простора.
Посебно прецизно свједочење и надахнут запис, Милутин Станчић је оставио о једном од драгуља Охрида – цркви Свете Богородице Перивлептос – Перивлепте (она која види, гледа), која је позната и као црква Светог Климента. Ктитор Прогон Згур, зет византијског цара Андроника II, подигао је ово здање 1295. и посветио је Богородици Перивлепти. После преноса моштију Светог Климента у ову цркву, народ јој је спонтано дао назив црква Светог Климента Охридског Чудотворца.
Мислимо да се људи највише радују када је власт у рукама једне странке. Не, нисмо инспирисани недавним даном републике 29. новембра. Чак се и чипс од сланине не прави као некада, чак ни кроз синдикат. Да би се школе и њихове спортске сале у исто време грејале, наиме, Министарство просвете и локална самоуправа треба да имају чланове странке, људе из исте партије који ће проникнути у идеале спојене из социјализма и неолиберализма, који ће заједно деловати у идеји да су деца најважнија за једно друштво и да не постоји тајфун чији се рачун не може платити када је у питању њихово здравље. Што се тиче честе промене наставника у нашој централној основној школи, овде родитељи могу да деле рецепте колико хоће на друштвеним мрежама, за колаче, за непажњу на часу, за оцене из предмета физика. Како рече један родитељ петог разреда – шта хоћеш учитељу да мом детету даш петерцу на твоју главу? Не, не, господине, када не разговара са вама код куће, овде само треба да разликује прошло од будућег времена по граматици. За његово добро.
