Активно лето КУД-а „Панче Пешев“
Културно уметничко друштво „Панче Пешев“ из Куманова овог лета ће учествовати на неколико домаћих и међународних фолклорних фестивала где ће успешно представити културу и традицију македонског народа.
Са пионирском групом учествоваће на дечијем фестивалу у Радовишу, затим на Скупу уметности Срба у Косовској Митровици са још неколико културно – уметничких друштава из региона који ће се представити као амбасадори македонске традиције.
Добили смо награду гранд при за најбољи оркестар, за најбољи фолклорни ансабл. Ове године смо добили прву награду за играчку атмосферу, односно награду за продужавање и чување играња фолклора, пре свега наших македноских кола; прву награду смо освојили зато што смо били брзи, имали смо добре такте, поскоке и вртења. На нашем републичком фестивалу изворних народних песама “Пеце Атанасовски” ове године смо отишли са оркестром извроних народних инструмената и певачком женском групом и заиста наш повратак представљао је освајање прве награде за најбоље воклно- инструментално извођење, добили смо статуу самог фестивала. У три категорија су се делиле награде, гранд при за најбољи ансамбл и најбољи вокално- инструментални наступ коју смо ми освојили као Културно уметничко друштво “Панче Пешев”- изјавио је Мирослав Крстевски, кореограф и председник Културно уметничког друштва “Панче Пешев”
Ових дана, чланови културно- уметничког друштва и поред високих температура, активно се припремају за Светски фолклорни фестивал који ће се одржати у Бугарској.
То је интернационални фестивал, где ће наступати више ансамбла, из Европе их има три, домаћина има четири, док су други интернационални, са других континента. До сада нисмо учествовали на овом фестивалу, неколико пута смо аплицирали, међутим, ове године смо, на неки начин, добили поверење да представљамо Македонију на овом фестивалу. Хтео бих да поручим младима, будући да са женским саставом немамо никакав проблем, међутим, што се тиче мушког састава, нама нас у довољном броју, те бих због тога их позвао, да дођу, да се учлане, да проучавају фолклор, како би заиста могли да га проучавају, презентују, као и да се прошетају и виде како живе друге државе на овим фестивалима – рекао је Крстевски.
Чланови групе су задовољни својим наступима, као и свиме што су видели и научили о другим културама. Вредно тренирају и са задовољством представљају македонску традицију.
Пре две недеље смо учествовали у Прилепу на фестивалу народних инструмената и песама “Пеце Атанасовски”. Тамо смо освојили прву награду за најбољи музичко- поетски састав на фестивалу. Пре тога смо наступали на фестивалу у Косовској Митровици, успешно презентујући македонски фолклор, а наредне недеље идемо на фестивал у Бугарској- изјавила је Александра Ђуревска.
Протеклих година, највећи утисак ми је оставила турнеја у Немачкој, где смо остали седам дана, затим смо посетили и Хрватску, где смо такође представљали македонски фолклор, где смо оставили добар утисак на целу публику – изјавио је Милан Додевски.
Такође морам да поменем да смо на турнеји у Немачкој и Хрватској, прошли веома добро, а вратили смо се са много добрих утисака и много лепих успомена. Фолклор је темељ сваке државе и веома је битно да га представљамо заједно са другим државама и са другим културама – изјавила је Мери Витановска.
У оквиру Културно уметничког друштва “Панче Пешев” постоји и музичка група која их прати свуда и представља посебну атракцију.
Оркестар, као оркестар изворних инструмената је увек атрактиван, и у иностранству, и на нашим фестивалима, посебно на овом фестивалу, на коме учествујемо од самог почетка, односно од 1971. године и сваки пут освајамо награде и признања, за инструментално извођење, певање, као комплетан оркестар, тако да, колико година постоји овај фестивал, толико смо награда освојили – каже Мирче Спасовски, КУД “Панче Пешев”
У овој групи учествује око тридесеторо чланова, који већ неколико година проучавају фолклор и заиста су амбасадори Куманова по целом свету.
Амбасада Словачке донирала медицинско возило
Хитна служба за медицинску помоћ из Куманова је од данас богатија за још једно санитарно возило, што је донација Словачке Амбасаде која ће и даље наставити са опремањем здравствених институција у Републици Македонији.
Као што каже Мартин Безак, амбасадор Републике Словачке, ако ово возило спаси само један живот, његова вредност ће постати непроценљива.
– Почели смо пре две године, најпре са Здравственим домом у Скопљу, затим прошле године у Битоли, а – трећа срећа нам је Здравствени дом у Куманову. То је један вид вин- вин сарадње, желео бих да се захвалим и компанији “Фалк Захрана”, у преводу “Фалк спашавање”, која представља водећу словачку фирму, а која нам обезбеђује ова возила. Финансије је обезбедила словачка амбасада. Често нас питају која је вредност донација, где је мој одговор следећи- уколико ово амбулантно возило спаси само један људски живот, вредност је непроценљива. Желео бих да се захвалим директору Здравственог дома на административну спремност за ову донацију – изјавио је Мартин Безак, Амбасадор Републике Словачке.
Директор Здравственог дома је добио и кључеве возила компаније “Фалк Захрана”, које ће бити на располагању, заједно са још четири санитарна возила, као и 14 лаких возила која користи Хитна помоћ.
У име Здравственог дома, као и у моје име, захваљујем се народу Републике Словачке, Влади Републике Словачке и амбасадору, Мартину Безаку, који је представник у Македонји. Ово возило ће нам значити много, с обзиром на то да је број пацијената некада већи од броја возила. Иако ми имамо своја возила, ово возило ће нам добро доћи у служби здравља и превенцији, као и код брзог транспоровања пацијената, било да се превози од његовог дома до болнице или до клиника у Скопљу. У овом тренутку, ово возило припаће Хитној медицинској служби, где имамо три Рено комбија, док је ово четврти тип. Имамо још једно санитетско возило таквог типа, иначе, располажемо и са 14 лаких возила која употребљавамо за патронажу, вакцинацију и тако даље – изјавио је Миодраг Панковски, директор Здравственог дома у Куманову.
У име грађана, захвалност на труду амбасадора Безака, изразио је и градоначелник Општине Куманово, Зоран Дамјановски.
У моје име и у име грађана Куманова, захваљујем се донацији Словачке и Амбасади која је све време била модератор целог процеса. Међутим, улога амбасадора у креирању европске перспективе Македонији је огромна, као и допринос, који се огледа у процесу демократизације, имплементације неопходних праваца у Еуроагенди Македоније, тако да му се овом приликом захваљујем за донацију, као и за учествовање у креирању пута до Европе – изјавио је Зоран Дамјановски, градоначелник Општине Куманово.
Иначе, Хитна служба за медицинску помоћ из Куманова, располаже са довољним бројем возила и медицинског персонала. Ту раде 12 лекара и довољан број возача и медицинских сестара.
Радници ЕВН-а волонтирали у дневном центру “Порака наша”
ЕВН Македонија је у Куманову започео реализацију пројекта који се односи на корпоративно волонтирање.
Запослени су посветили цео један радни дан како би се бавили хортикултурним сређивањем, бојењу ограда, као и чишћењу дворишта Дневног центра за особе ометене у развоју “Порака наша”.
Као што је рекао председник Управног одбора ЕВН-а, циљ је да се науче запослени на друштвену одговорност.
За друштвену одговорност је потребно имати средства, међутим много активности могу бити урађене само са људским ресурсима, а не само поседовањем средстава. Управо због тога смо почели овај пројекат и он ће трајати сигурно пола године, како бисмо показали да са ангажманом и жељом можемо променити много, као и то да научимо људе да прате наш пример. Почињемо са једном активношћу, овде у Куманову, али се надамо да ћемо у току године успети да реализујемо 100 активности. – изјавио је Петер.
Представници Дневног центра су задовољни оваквим пројектима, и кажу да им је ово од великог значаја, такође и да ова акција треба да представља подстицај већим компанијама да помажу на исти начин.
Порака наша се слаже са програмом за корпоративно волонтирање ЕВН-а, међутим, надамо се да ће у будућности, не само ЕВН, већ и да ће се друге велике компаније активирати на пољу оваквих акција., будући да, заиста, друштвена одговорност има велики значај за све, а посебно за ранљиве категорије. Ви знате да Порака наша одлично сарађује са бизнис сектором. Бизнис сектор нам омогућава функционисање самог дневног центра, међутим, мала и средња предузећа нису у могућности да на овакав начин покажу друштвену одговорнст, они помажу другачије. Велике компаније би требале у оквиру свог програма да имају програме који се тичу друштвене одговорности, будући да на тај начин могу помоћи ранљивим категоријама – изјавила је Фросина Симоновска, Порака Наша.
Активности волонтера ЕВН-а се реализују у сарадњи са невладином организацијом Конект, која ће продужити са волонтерским радом у наредном периоду у више градова и региона у држави.
Отвара се рудник злата и бакра у Козјачком региону
Рудник злата и бакра требало би да се отвори на територији Општине Старо Нагоричане, а његова површина би била више од 3000 хектара, алармирају из грађанске иницијативе Спас за Козјачијата.
Рудник је у фази детаљних геолошких истраживања, министарство је доделило концесију компанији Сардич МЦ из Скопља до 27. јануара 2018.године, након чега се очекује потраживање концесије за експлоатацију минералних сировина.
Као што је изјавила Драгана Стефановска, овај рудник неће нанети последице само општини Старо Нагоричане, већ и Куманову, Скопљу и Кривој Паланци.
Неколико месеци радимо истраживања зато што желимо да сакупимо довољно информација како бисмо их пласирали јавности, и због тога смо контактирали експерте из Македонског еколошког друштва, као и са Природно- математичког факултета, такође, контактирали смо и експерте из других локалних иницијатива, који се баве рудницима смрти, а то су Спас за Ђевђелију, Спас за Богданце, Спас за Дојран, Здраву котлину и експерте са Природно – математичког факултета, који су веома добро упознати са овим просторима. Добили смо мишљење да је Козјачија простор коме је неопходна ревитализација, односно обнова и веома је чудно што постоји и Национална стратегија о заштити природе из 2016. године, која је донешена од стране Републике Македоније, где је назначено да отворене површинске ископине озбиљно угрожавају рељеф, а затим и здравље људи, будући да је највећа претња од отварања оваквог рудника јаловина, која ће остати након експлоатације и улиће се у Петрошницу у Пчињи, из Пчиње у Вардар, а преко Вардара може отићи чак до Грчке – каже Стефановска.
По Стефановској, Министарство је одобрило 86 концесија за руднике од Ђевђелије до Старог Нагоричана.
Без много размишљања неко је донео одлуку о судбини Македоније, ми смо фрапирани таквим деловањем и због тога смо се са подршком других грађанских иницијатива охрабрили и решили да покренемо глас грађана Старог Нагоричана и Куманова. Људски живот нема цену, а ово је Г1 Тешка загађивачка индустрија и то не може решавати нико одозго, као што не може ни локална власт доносити одлуку о отварању огромног рудника који може изазвати повећање броја озбиљних обољења- изјавила је Стефановска.
Иницијатива нема ништа против инвеститора и рудника, каже Стефановска, међутим проблем је технологија која се користи при експлоатисању.
Због тога што тамо има веома мале количине злата, инвеститор је принуђен да користи технологију лужења – користиће цијанид , сулфорну киселину и тешке метале, чије ће испарење народ дисати и што ће ући у подземне воде- додаје Стефановска
Из иницијативе кажу да не постоји резервна држава у којој би се могли дислоцирати становници Козјачког региона, због тога што је реч о великој површини која је под концесијом.
Инострано појачање Кумановског кошаркашког клуба
Американац Грифин Раме и Словенац Роберт Абрамовић су инострани кошаркаши који ће у наредној сезони носити дрес кумановског Кошаркашког клуба.
Из управе клуба је потврђено да су кошаркаши већ потписали договор за сезону која следи.
Двадесетседмогодишњи Грифин Раме, који је висок 190 сантиметара, прошле сезоне играо је у дресу Тиране, где је у просеку освојио 11,2 поена на такмичењу. У будуће, наћиће се на плејмејкерској позицији, а у својој каријери играо је и за косовски кошаркашки клуб Башкими, као и за црногорски Стшљен.
Двадесетосмогодишњи Словенац, Роберт Абрамовић, из косовске Пећи, ове године прелази у Команово. Он је висок 185 сантиметара, а у прошлој сезони, у просеку реализовао је 15, 4 поена на такмичењу. У својој каријери, играо је и за Кожув из Ђевђелије, као и за Костинг из Словеније.
У прошлом периоду, клуб се бавио обнављањем договора са репрезентативцима – Марјаном Јанеским и Димитром Караџовским, затим са Николом Караколевим, који из Штипа, као и са Александром Штерјовим. На клупи, као тренер, биће Игор Михајловски, док се активно преговара за још једно ново име у клубу.
У манастиру Орашац прослављен празник Свети Илија
У присуству великог броја православних верника у манастиру Свети Илија у селу Орашац, обележен је истоимени празник. Верници су имали могућност да испрате службу, коју је извео кумановско- осоговски митрополит Јосиф заједно са свештеницима епархије. Прослава овог празника већ неколико година уназад је организована од стране мештана Орашца са подршком одбора цркве и хуманих грађана.
– Празник је обичај. Долазе људи, дарују цркву, имамо госте из Италије, Швајцерске, Аустралије. У сали се бира сваке године кум. Да ли је неко сањао сан или слично, доноси дарове, не тражимо ништа постоји црквени ред, који је заиста за сваку похвалу. Свако зна своје место на послу, кухињско особље је задужено за то. Сваки гост жели манастирски пасуљ, ове године је посно, имамо ручак и музику. Сада је Илиндан, када дође неко, када нас посети, увек некоме пренесе и све је лепше и лепше. Сваке године је лепше, богатије. Ми се бринемо да ово буде боље, радимо, реновирамо, сређујемо конаке, имамо собу за крштења и свакоме ко није био овде, бих пожелео да дође.
Топло време није спречило вернике да из свих крајева државе, али и из иностранства дођу на обележавање.
-Ове године већ трећи пут како сам кума у манастиру Свети Илија. Десило ми се нешто у животу што ми је заиста показало да постоји виша сила, односно схватила сам да Свети Илија постоји и то ми је променило живот. Ја кажем, овде, данас – ово је мој други рођендан и ја сам захвална. Иначе, овде је одлично, дружимо се, има хране, људи и тако – изјавила је кума, Александра Николова
Изјава 2
Пореклом сам из села Орашец, моји родитељи су одавде. Сваке године, традиционално обележавамо овај дан. Овде срећем све генерације и овај дан је заиста прелеп. Да се видимо са генерацијама које су пред нама, да ова традиција остане заувек. Иако смо отишли из ових крајева, ја живим у Скопљу, на овај дан сам увек овде. Ово је везано у мом срцу, морам посетити своје ближе из породице, брата, сестру и тако.
Житељи села Орашец, са подршком спонзора су изградили нову салу у цркви Свети Никола. Они су нагласили да је у плану и нова реконструкција. Иначе, поред празника Свети Илија, ово село обележава и празнике Свети Јован, Ђурђевдан, Свету Недељу, Свету Богородицу и слично.
