Компаратив 61

Ново дечије игралиште и кошаркашки терен

Инфраструктурни захвати и промоција туризма део су пројекта за које ће Центар за развој североисточног региона за пет општина, Куманово, Старо Нагричане, Ранковце, Крива Паланка и Липково, добити око 500.000 евра. Пројекти су део програма за рурални развој које додељује Биро за равномерни регионални развој и Министарство за локалну самоуправу. У Куманову, као што обавештава руководитељ североисточног региона, Младен Протић, средства ће бити намењена за сређивање Парка пријатељства, који се налази код градских базена, биће постављене фонтане и друга неопходна опрема, али ће се такође инвестирати на још две локације.

-Изградиће се дечије игралиште површине око 600 метара и кошаркашки терен за улични баскет.  Друге општине које ће бити обухваћене овом апликацијом су Старо Нагоричане са шеталиштем, односно насеље Ђорговци у Младом Нагоричану, у дужини од 760 метара, тамо ће бити постављена урбана опрема и изградиће се мало дечије игралиште. Друге општине су изразиле жељу да изграде део пута који води до туристичких дестинација, у Ранковцу су интервенисали на локалном путном правцу ка селу Опила. У Кривој Паланци према селима Трново и Конопница, с тим што је Крива Паланка због великог пројекта и сама учествовала и општина Кратово – сређиваће се главна улица која се зове Св Ђорђе Кратовски и налази се на улазу општине – -нагласио је Протић.

Општина Липково је аплицирала за фекалну канализацију у селу Матејче. Из Североисточног региона се надају да ће се пројекти реализовати до краја марта.

Граду је потребан центар за смештај паса луталица

Општина Куманово одваја око један  милион денара за поступак са псима луталицама, али то није довољно да реши овај проблем, који је актуелан у целој држави, истакао је на последњој седници Савета Општине Куманово градоначелникот Максим Димитриевски, одговарајући на питање члана Савета. Он је нагласио да општина ради у складу са актуелним Законским решењима, односно да путем тендера бира оператера, последњих година то је ветеринарска станица Тодор Велков, која лови псе, које најпре смешта у карантин, посматра их, чисти их од паразита, обележава и враћа на место где их је уловила.

-Од стране надлежних инспекцијских служби имамо људе који контролишу како функционише овај проес и постоји евиденција свих уловљених паса и враћених на место одакле су уловљени. Крећемо се у централном градском подручју и на тргу гледамо псе луталице који су обележени маркицом, има их у превеликом броју, али на жалост – у складу са законом – немамо такве могућности, немамо додатне капацитете да као институција изградимо азил, центар за стални смештај ових паса – рекао је Димитриевски.

Он је истакао да је за реално решавање овог проблема неопходна изградња савременог објекта за трајни смештај и центар за азил за псе, али за овакву инвестицију општина Куманово не може сама обезбедити финансијска средства.

Наредне године ће се реновирати позориште у Куманову

Наредне године ће се реновирати кумновско позориште, обавештава директор позоришта Трајко Прокопијев, Сашо Тодоровски. Министарство културе је одлучило да у оквиру буџета за 2019. годину одвоји средства за реконструкцију позоришта у Куманову.

-Одобрен нам је план реконструкције позоришта у Куманову за 2019. годину. У току су припреме пројектне документације и очекујемо да ће се завршити у првом кварталу године. Очекујемо да реконструкција објекта почне у другој половини наредне године, негде августа или почетком септембра – рекао је Тодоровски.

Још увек се не зна шта ће тачно бити обухваћено реконструкцијом, али надлежни сматрају да ће бити реконструисан цео објекат, од пода до крова. Из позоришта су нагласили да је ова реконструкција била неопходна, будући да је објекат стар, изграђен је далеких 60. година прошлог века.

-Заиста из искуства, промене су неопходне, са циљем да се модернизује, да буде прилагођено глумцима и публици модерног доба. Са правом реагују глумци, заиста се ради у неким условима који су субстандардни за позоришну уметност, међутим, и поред свега кумановско позориште функционише и сваке године има премијера и реприза, имамо публику и кумановска публика воли ово позориште тако да се надамо и очекујемо да ће реконструкција допринети побољшању културних догађаја у граду- нагласио је Тодоровски.

Иначе, у позоришту је недавно одржана премијера албанске драме, а већ 29. овог месеца ће љубитељи позоришта моћи да уживају у премијери македонске драме, у представи О, моја ти. У међувремену, изводе се репризе Физика туге и Мани, мани.

Ванредне мере за смањење аерозагађења

Савет Општине Куманово је донео одлуку за ванредне мере којима ће се смањити проценат аерозагађења. Грађани , уколико су у могућности – потребно је да користе еколошки исправне начине за грејање, извршавање аеросолизације – у складу са временским условима, чешће прање улица, интензивније акције озелењивања, еколошке акције пошумљавања су само део препорука хитних мера које ће бити предузете како би се превазишао проблем загађености ваздуха.

-То значи да се мање или упште не користи, уколико је могуће, грејање угљем које је већ и законом забрањено, а да не говорим о другим забрањеним средствима, будући да део несавесних грађана користи гуму и пластику и друге материјале који емитују штетне гасове у атмосферу које затим сви дишемо. Да не заборавимо да је Општина Куманово, односно Савет Општине Куманово још прошле године донео Програм субвенције за све оне грађане који ће се одважити и инсталирати прикључак на гасификациону мрежу, чиме ће бити субвенионисан одређени проценат цене опреме која се уграђује – рекла је Атина Мургашанска.

“У оквиру мера смањења аеро загађења предвиђа се и подизање јавне свести грађана помоћу организовања кампања, промоција и дистрибуције промотивног материјала у којима не само што ће бити указано на штетни утицај аерозагађења од грејања, већ и начин на који користимо саобраћајни превоз, како да се од малих ногу учимо како да рециклирамо, како да вршимо селекцију отпада, како да не загађујемо и штитимо животну средину, будући да од заштите животне средине зависи наше здравље, чистији ваздух и боља будућност за све, нагласила је председница Савета, Мургашанска.

-Када већ говоримо о саобрађајном режиму и његовом утицају на загађивање ваздуха – у оквиру ванредних мера се препоручује да се што више хода, да се користе бицикли, да се користи јавни превоз и такси превоз, будући да тако ипак путује више путника у једном ауту, а предвидели смо и такву меру којом ће се у одређеним данима, када се предвиђа већа загађеност, ограничити саобраћај у централном градском подручју – у сарадњи са МУП-ом – о чему ће наши грађани благовремено бити обавештени – изјавила је Атина Мургашанска, председница Савет Општине Куманово

Усвајањем и спровођењем ванредних мера, локална самоуправа је свесна да не може у потпуности решити загађење ваздуха, наглашавајући да је за дугорочно и квалитетно решење проблема неопходна Национална стратегија коју је Влада Републике Македоније недавно усвојила и усвајање четворогодишњег Плана заштите амбијенталног ваздуха општине Куманово који је у припреми.

Димитриевски: Индустријска зона – озбиљан финансијски изазов за општину

“Без подршке државе или проналажења озбиљног стратешког партнера, Општина Куманово не може реализовати са сопственим средствима пројекат “Изградња индустријске зоне у насељима Новине и Речица. Индустријска зона представља озбиљан финансијски изазов за општину “, рекао је градоначелник Максим Димитриевски, одговорајући на питање члана савета Зорана Петрушевског у вези са зоном.

-Прошле године је градоначелник изјавио да ове 2018. године има намеру да почне са урбанизацијом и изградњом индустријске зоне. На основу онога што смо видели у плану за убудуће, ово се неће реализовати, па питам, да ли је нешто урбанизовано и изграђено у тој индустријској зони? – питао је Зоран Петрушевски, саветник.

-Никада, најодговорније тврдим, нисам дао изјаву да ћемо ми у 2018. години, конкретно – ја – реализовати пројекат Индустријска зона, будући да је тај пројекат немогуће реализовати за једну годину и предпостављамо да ће се тај пројекат реализовати и у оквиру овог мандата и следећег, будући да је реч о великом броју парцела, великом броју инвестиција. Како би се реализовао исти, неопходни су – не милиони – већ милијарде денара инвестиција у самој индустријској зони, а такву могућност општина нема –  рекао је Максим Димитриевски, градоначелник Куманова.

Димитриевски је објаснио да је након извршене експертизе на првобитно припремљеном пројекту за индустријску зону закључено да није потпун, односно да нису предвиђене све фазе, због чега је дат фирми Геинг – како би га она довршила.

-Сматрамо да ће до краја године овај пројекат бити довршен, првенствено је битна пројекција станице за пречишавање, фекални колектор и све подземне и надземне инфраструктуре и постојећа саобраћајна решења, уколико успемо да их адаптирамо и да следеће године иста буде предмет већег интереса –  будући да за сада имамо питања само од стране појединих субјеката, који су заинтересовани за инвестиције, међутим немамо ништа конкретно што се реализације тиче, осим планирање са њихове стране – рекао је  Димитриевски.

У овом тренутку у индустријској зони, као што је поручио Димитриевски, реализују се две приватне инвестиције. Реч је о купљеним парцелама на јавној аукцији државе.

Мона са модном ревијом у Македноској опери и балету

У новогодишњем амбијенту, српска модна кућа “Мона” организовала је шоу која се одржао на сцени Македонске опере и балета у Скопљу. “Мона” ће прославити 20 година постојања и рада у Македонији за неколико месеци. Ова модна кућа је један од омиљених брендова торби, кожне галантерије и одеће према светским трендовима у Македонији. Пре представљања колекције јесен / зима представљени су и понеки детаљи колекције пролеће / лето. Нова колекција, као што је рекла власница Моне, Нада Момировић, промовисана је прошлог месеца у Београду.

-Више од 20 година уживамо гостопримство како на ревијама са нашим колекцијама, тако и са нашим производима које продајемо овде у Скопљу. Чињеница да су људи прихватили ову колекцију – показује да смо овде као домаћи. Посао иде, али увек може бити боље, међутим то није најбитније. Најбитни је да смо овде присутни и да смо увек добродошли. Трудимо се да се одржимо квалитет, да се изборимо са ценом иако је конкуренција јако велика -изјавила је Нада Момировић, власница “Моне”.

Македонија је земља озбиљног економског потенцијала због чега препоручујемо и другим инвеститорима да уложе свој капитал овде, рекао је власник “Моне” Ђорђе Момировић.

-То је 20 година лепог рада где смо имали подршку, пре свега потрошача из Македоније, а затим и свих осталих структура и то нам је омогућило да сваке године постижемо боље резултате у Македонији. Ми смо схватили да Македонија није земља само добрих људи, већ и земља озбиљног економског потенцијала и планирамо да најозбиљније у наредном периоду закорачимо у сферу туризма, односно, угоститељства. Препоручујемо и српским и другим инвеститорима да дођу и заиста ће наићи на подршку локалних власти – рекао је власник “Моне” Ђорђе Момировић.

Квалитет и актуелни трендови чине Мону препознатљивим српским модним брендом изван граница Републике Србије, рекла је на модној ревији амбасадорка Републике Србије у Македонији Душанка Дивјак Томић.

-Са задовољством желим да нагласим да је овогодишња презентација Моне у Скопљу реализована у сарадњи са ФОН универзитетом, са којим је Мона успоставила ближу пословну сарадњу. Главни корисници овог типа сарадње ФОН – а су углавном млади и креативни студенати и њихови професори који су препознали потенцијал у Моне и корисно искуство које је неопходно како би се изградио квалитетан кадар, посебно у области дизајна, укључујући и моду у најширем смислу. У овоме ја видим гаранцију трајности и корисности ове међусобне сарадње са искреним жељама да се она стално обогаћује.

На модној ревији “Моне” присуствовао је велики број јавних личности.

Коментари

коментар(и)