Прилог 1.
Вера и жеља да постане бољи натерали су 23-годишњег Зеина Јуреског из Монтане, САД, да се упусти у велику авантуру. У априлу је напустио свој дом. Путује преко 50 дана, већином пешке. Циљ је Света Гора. Пут га је довео и до Куманова, где је остао један дан. За телевизију Плус ексклузивно је испричао са каквим се догађајима суочио у овом периоду.
Изјава: Зеин Јурески, Монтана, САД
Отишао сам од куће пре седам месеци у априлу, на велику авантуру око света, са предвиђањима да ћу се вратити као бољи човек. Родитељи су ме питали зашто идем на ово путовање, па сам им рекао да ћу се вратити као бољи син и брат своје три сестре, а то је мисија на којој сам сада.
Моја прва дестинација у ових седам и по месеци била је Сардинија, Италија, где сам живео са пастирима. Тамо је било невероватно. Не знам да ли сте икада помузели овцу или козу, али много је теже него што сам мислио. Сваки дан сам правио сир, са њима се лепо живело, јаки су људи, вредни, имају занимљив језик и лепо море. Било је сјајно и свидело ми се место.
После неколико путовања из Марока у Европу, дошао сам у Загреб и добио идеју да пешице стигнем до Свете Горе. Купио сам чизме, ранац и кренуо. Отприлике 80 посто пута сам прошао тим путем.
Јуче сам први пут ушао у аутобус јер је падала киша и био сам покиснут. Прво сам покушао да зауставим возило, али нико није стао, па сам морао да уђем у аутобус. Сада сам овде и срећан сам због тога. Ствари које сам доживео на путу су биле невероватне. Било је неочекиваних ситуација. Дакле, кренуо сам пре 50 дана пешке кроз Балкан.
У Америци нас не уче много о овом региону, и то је био један од разлога зашто сам желео да идем овим путем, кроз различите земље да научим више. И био сам тако задивљен љубазношћу и великодушношћу људи које сам срео. Шетајући по селима, неко би ме поздравио, позвао код себе на роштиљ, или би ме, само када бих питао за пут, већ позвао кући и понудио ми кревет, што је заиста лепо јер сам спавао на много лудих места и безбедност њихових домова ми је била пријатна.
А кад ме испрате, сељаци ми увек дају толико јабука да у мом малом ранцу нема места. Не познају ме, а најчешће не можемо ни нормално да комуницирамо, па користимо много гестова, али љубав је ту. Веома поштујем људе овде и волим њихово гостопримство. То је била једна од најбољих ствари које сам икада доживео, и нисам очекивао да ћу добити толику помоћ. Лоша искуства су заправо биле лекције. Понекад је тешко то схватити док се дешава.
Ходање звучи лако, али после 6, 7 сати дневно вишедневног ходања са ранцем од око 12 кг постаје тешко и досадно јер се трудим да не слушам музику или аудио књиге већ да будем присутан. Подразумева се да добијате пликове на стопалима, отечене чланке и тежину ранца која вам се забија у рамена.
Најтеже је што не знате где ћете преноћити. Устанеш и кренеш, попијеш кафу, изабереш руту и кренеш. Не знаш тачно куда идеш, али ја сам научио да имам више вере.
Поготово када ме људи дочекају. Као што сам рекао на почетку, нисам то очекивао. Сада када знам да су многи људи заиста фини, имам више вере у себе да устанем и одем, сазнам где ћу завршити или где ћу да спавам.
Неке ноћи је било тешко, па сам остајао напољу на хладноћи. Једне ноћи у БиХ пробудили су ме вукови, јер сам имао храну у торби и нисам био одговоран кампер. Спавао сам у врећи за спавање јер немам шатор. Кад сам се пробудио, било је вукова, уплашио сам их и поново заспао. Такође је било много мина по целој шуми.
Немајући никога поред себе, осим мисли у глави, које понекад могу бити луде, само мораш остати миран и присутан, имати вере.
Одавде идем за Скопље, па у Грчку, за Солун, добијам визу и идем у српски манастир Хиландар. Затим у руски манастир Светог Петра, па Грегоријум, последњи манастир у коме ћу бити смештен.
Оно што смо заборавили да питамо светског путника јесте: да ли само богати људи могу да се упуштају у такве авантуре или су пешачка путовања у високе сврхе као што је Света Гора, још увек ствар неустрашивости и велике вере у хришћанском светом роду.
Прилог 2.
Девет општина из Македоније, укључујући и општину Куманово, данас је добило Европску ознаку за изврсност у управљању.
Европску ознаку за изврсност у управљању установио је Савет Европе, а награду организује Европска асоцијација за локалну демократију (АЛДА), која је од прошле године акредитована за реализацију пројекта у Македонији, Хрватској и на Косову.
Како преноси АЛДА, општине Аеродром, Берово, Битољ, Виница, Куманово, Неготино, Новаци, Радовиш и Штип су учествовали у пројекту и успешно спровели процес самоевалуације свог рада. Такође су показали висок ниво усклађености са 12 принципа доброг демократског управљања Савета Европе, заједно са три општине из Хрватске и шест са Косова.
Изврсност управљања види се на самом улазу у Куманово. Од кружног тока са јесењим букетима и лево потенцијалног студија хорор филмова Џона Малковича у згради Монопол, преко ЗИК школе за мултикултуралну регресију и мора аутомобила паркираних око зелене пијаце – вожња је одлична чак и до место где пише „пер сертификате„, а за које су потребне вештине од неколико спортских дисциплина, углавном атлетика, да би се до њега дошло због извода из матичне књиге рођених. Не дај Боже извод из матичне књиге умрлих. Најављују бесплатан градски превоз не само за пензионере. Где ћемо само путовати? Од Железничке до Зеленог Рида можда, да видимо својим очима величанственост овог доброг и хваљеног управљања.
Прилог 3.
Већ два месеца у Куманову ради Саветовалиште за жене и децу жртве насиља. Саветовалиште је отворило хуманитарно удружење Мајка у партнерству са Националним ромским центром. До сада је помоћ затражило шест Кумановки. У саветовалишту корисници добијају бесплатне савете о остваривању социјалних права, правно саветовање и подршку, психолошко саветовање и психотерапију од стране стручњака, саветовање за децу жртве насиља и каријерно саветовање са ментором за економско оснаживање.
Изјава: Лидија Илијевска, председница Хуманитарног Удружења „Мајка“ од дневник на 23.11: За сада је саветовалиште намењено само деци и женама жртвама насиља са подручја Куманова, али ми као организација радимо на деловању на регионалном нивоу, посебно у североисточном планском региону, јер Куманово, као највећа општина, има прилику да ово реализује. Пројекат нам за сада пружа подршку до јула 2023. године, али се и даље трудимо да обезбедимо средства и наставимо пројекат до краја следеће године. У сарадњи са нашом општином и осталима у региону, надамо се да ће се ова услуга наставити и да ће бити лиценцирана од стране МТСП-а како бисмо могли бити полазна основа за отварање других сервиса за потребе жртава родно заснованог и породичног насиља.
Прилог 4.
У Дому занатства отворена је изложба „Бисери резбарства у Куманову” Славице Крстић, кустоса, саветника, документарке, историчарке уметности и дугогодишњег радника Музеја Куманова. Изложба је део програма Новембарских дана. 52 фотографије у боји са детаљима резбарења у дрвету, праћене оригиналним експонатима царских врата, наполитанке, делова великог крста са змајевима и меморијалне скулптуре. Обухваћено је и око 40 цркава из Кумановског краја, грађених од 16. до 20. века.
Изјава: Славица Крстиќ, аутор поставке
Идеја да се направи оваква изложба заправо је потекла из мог теренског истраживања. Прво сам се бавила архитектуром, фрескописом и иконописом, али када сам ушла у храмове, одушевио ме је дуборез и тако се родила идеја да направим изложбу само о дуборезу и после толико година сам успела у својој намери.
Прилог 5.
Грејна сезона традиционално доноси и проблеме са ваздухом. Мерне станице ових дана поново показују висок ниво штетних честица. Подаци са мерне станице постављене у општој болници нису доступни на сајту Министарства животне средине и просторног планирања. Општина је последњих година припремила план за решавање проблема загађења ваздуха. Од дугорочних мера значајније су гасификација и пошумљавање.
У еколошкој инспекцији објашњавају да ће наставити са надзором над правним лицима.
Изјава: Бобан Бојковски, овлашћени инспектор за животну средину:
Наравно, на нама је да вршимо надзор, али опет ћу рећи, службе треба да спроводе те мере, по одлукама Већа општине или Скупштине. Не можемо дефинисати и рећи зашто мерна станица постављена у насељу Тоде Мендол показује високе вредности загађења јер тамо нема индустријских објеката.
Шта би могло да изазове тако велико загађење, заиста не бих могао да кажем.
Ивана, студио: Хуманитарна удружења не знају зашто се само неколико жена усудило да пријави насиље у породици, а тврде да је тај број много већи, еколошки инспектори немају појма зашто је у местима без индустријских загађивача ваздух енормно загађен и тако нико ништа не зна, а тепих као персијски постаје дебео од нагомиланог незнања.
Прилог 6.
Са једном златном и две бронзане медаље такмичари кумановског бразилског џиу-џицу клуба Предатор вратили су се са међународног такмичења, које је одржано у Софији. Иван Димитриевски је освојио две медаље, једну златну и једну бронзану, у борбама са и без кимона до 68 кг. И тренер Лучић је задовољан постигнутим у Софији.
Изјава: Стефан Лучиќ, тренер у БЏЏ „Предатор“
Ишли смо са 4 такмичара, борили смо се на мечевима у неколико дисциплина са и без кимона у групи осталих из Италије, Бугарске и Финске. Клубови активно раде у Куманову већ 5, 6 година, ја као тренер са Иваном више сам тим него клуб, мислим да је интересовање све веће. Биће још турнира за које ћемо сигурно бити заинтересовани.